Дело

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ 203 дао бурну, смелу, грозничаву и јако драмску музику, а слушаоце је толико освојио да они осећају све оно што се на позорници догађа. Данас Трубадур није толико популаран, томе је узрок што је број певача за ову оперу сваким даном све мањи. Али и то је истина, да ова опера не само што много захтева од својих певача, него и шкоди њиховом гласу. Да поменемо само два имена: Пенко и Букарде, који су пали као жртва ове опере. Певачи су управо својим огромним напорима и допринели да се овом опером скоро пуних десет година италианска публика одушевљавала у толикој мери. Још када је Верди у једном париском позоришту гледао Димину Госпођу с камелијама он је још тада био њоме толико одушевљен да се био решио да је употреби као грађу за своју оперу; касније је дао Пјави потребна упутства и овај је написао либрето La Traviata. Партитура је била брзо готова и опера се могла давати у Млецима 1855. И ако је Traviata једно од најоригиналнијих и најдирљивијих Вердиевих дела, ипак је она приликом првог представљања пропала. Музика ове опере знатно се разликује не само од других опера њенога доба, него и од дотадашњих Вердиевих опера. Грађа и карактери имају сасвим нове облике, на које публика није била навикнута. Из искуства пак знамо да, кад се на позорницу изненада изнесе нешто ново; да се то обично не разуме и не цени. Са својим новим делима нису боље пролазили ни Вердиеви претходници, и они су били исте судбине. 'Гоме много доприноси и сама критика. Публика увек лакше призна своје заблуде али не и критика. Она је у оно доба изрекла суд да је Верди у тој својој опери изнео на позорницу коморну музику, и да је цела опера сложена само из малих дуета, ари^ета, романса и риторнела. Па и певачи нису били схватили своје улоге, инсценирање је било јадно и публика је примила целу представу, па и најдирљивије сцене, са смехом. Када је Traviata, годину дана после првог представљања, давана опет у Млецима, али у другом позоришту, са изменама и костимима који се и данас употребљавају, а с певачима који су схватили своје улоге, успех је био сјајан и дело је освојило не само Италију него и целу Европу. Ова је опера пуна музичких лепота и страсти, она осваја слушаоца и гледаоца, у њој преовлађује лирско осећање а љубав је заиста дирљиво окарактерисана. Када слушамо музику ове Вер-