Дело

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ 205' schera (Маскен-бал), која је први пут давана 17. фебруара 1859 у Риму. И с овом опером имао је Верди великих неприлика. Она је намењена била Напуљској Опери, али полиција није била одобрила да се даје са тим либретом. У то доба десио се атентат на Наполеона III и полиција је сматрала убиство Густава III у овој опери као врло рђав пример, зато је захтевала да композитор прилагоди своју музику другом либрету. Верди на то никако није хтео да пристане; на његовој страни био је тада, у доба слободоумних тежња у Италији, и цео Напуљ. Сви, па и гроф од Сиракузе, краљев брат, интересовали су се за судбину ове опере, али полиција никако није била пристала да се опера даје, зато Верди уступи ово своје дело директору Аполо театра у Риму и овај успе да се оно може ту давати. Једина измена у либрету била је та, да је лице Густава III замењено грофом Варвиком, а радња драме није се догађала у Шведској него у Америци. Опера U п Ballo in maschera, која је давана 1859, дакле у времену када су се спремали велики политички догађаји, који су касније уродили добрим плодом, допринела је да је Вердиева име прослављено у целој Италији. Весели усклик „Viva Verdi!“ („Живео Верди!“) имао је алегоријског значаја, које је народ претворио у Vi va Vi ttоr е Еmа n uе 1 е, Red'Italia!" („Живео Виктор Емануел, краљ Италије!“). Патриотски символизам који је Вердиа пратио на његовом уметничком путу још од 1842, достигао је овде свој врхунац. Триумф Вердиев био је триумф Италије, а његова уметност славопој васкрсу његове отацбине. У Новом Царском Позоришту у Петрограду давана је 10. новембра 1862 први пут Вердиева опера La Forza del Destino (Моћ судбинe) и то ca уметницима првога реда, али није имала великог успеха. Том слабом успеху доста је допринела и садржина која је суморна, мрачна и страшна: три главне личности умиру насилном смрћу. Либрето је ове опере једна од најнесимпатичнијих грађа, у њему нема органског јединства. Па ипак и овде унео је Верди на неколико места музику пуну мелодијских мисли. Али оваква поједина места не сачињавају лепу оперу. Поједини делови и најлепшег мозаика још не чине хармониску уметничку целину. Бољег успеха имала је ова опера у Милану 1869 године, када је либрето прерађен и допуњен. Касније је постала ова опера популарна у ширим круговима. Разлог овој