Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 235. сваке би друге то изашло силом изведено, измучено, а код вас — не. Друга не би имала право, а ви имате. Ја не знам, како • то да образложим, али ја видим да сте ви искрени у највећој мери, и стога и јесте у праву... — Али то је само у овом тренутку... А шта је овај тренутак? Свега само јучерашња увреда, — ето шта значи овај тренутак! — рече наједаред нестрпљиво г-ђа Хохлакова, очевидно, не желећи да се меша, али не могући се уздржати и наједаред рекавши врло тачну мисао. — Тако је, тако је, — прекиде је Иван, наједаред некако претерано и очевидно наједивши се, што га прекида у говору,. — тако је, но код друге је тај тренутак само јучерашњи утисак, и само тренутак, а са карактером Катарине Ивановне тај ће се тренутак протегнути на цео њен живот. Што је за друге само обећање, то је за њу вековечита, тешка, можда и туробна, но неуморна дужност. И она ће се хранити осећањем те испуњене дужности! Ваш ће живот, Катарина Ивановна, од сада протицати у страдалничком посматрању својих рођених осећања, свог сопственог подзига и сопствене туге, но доцније ће се та патња ублажити, и живот ће се ваш претворити већ у слатко посматрање једаред за свагда испуњене одличне и горде замисли,. која је збиља на свој начин горда, свакојако очајна, али од вас побеђена, и свесност о томе прибавиће вам, најзад, најпотпуније задовољење и помириће вас са свим осталим... Он то изговори очевидно са некаквом злобом, очигледно нарочито, и чак, можда, не желећи да сакрије своју намеру, да он то говори нарочито још и као неко подсмевање. — О Боже, како је то све незгодно! — викну опет г-ђа Хохлакова. — Алексије Фјодоровићу, реците и ви што. Мени је страшно потребно да знам шта ћете ми и ви рећи! — ускликну Катарина Ивановна и наједаред огрезну у сузама. Аљоша устаде са канабета. — То није ништа, ништа! — настављаше она плачући, то је од растројства, од ноћашње ноћи, но поред таква два пријатеља, као што сте ви и брат ваш, ја се још осећам јака... јер знам... ви ме обојица никад нећете оставити. — На жалост, ја ћу сутра можда морати отпутовати у Москву и на дуже време вас оставити... И то је, на жалост,. неодложно... проговори наједаред Иван Фјодоровић.