Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 237 — Шта, шта? — Он путује у Москву, а ви узвикнусте да вам је мило — то сте ви нарочито узвикнули! А затим сте одмах почели објашњавати да вама није то мило, него да, напротив, још жалите, што... губите пријатеља, — но и то сте нарочито одиграли... као у позоришту у комедији сте одиграли!... — У позоришту? Шта?... Шта је то? — викну Катарина Ивановна дубоко пренеражена, сва планувши и намрштивши обрве. — Та макар ви како њега уверавали да у њему жалите пријатеља, но ипак ви очевидно наваљујете и наглашујете да је то срећа, што он одлази... проговори Аљоша, некако већ сасвим тешко дишући. Он стојаше код стола и не хтеде да седне. — Шта ви то, ја не разумем... — Та ја и сам не знам... Мене наједаред као да нешто обасја... Ја знам да није добро, што ја то говорим, но ја ћу ипак све казати, — настављаше Аљоша гласом, који онако исто дрхташе и пресецаше се: — та моја „обасјаност" — моје „озарење од горе“ — састоји се у томе, што ви мог брата Димитрија можда никако и не волите... још од самог почетка... А и Димитрије вас, можда, никако не воли... још од самог почетка... него вас само штује... Ја збиља не знам како ја све то сад смем, али тек морам коме било истину рећи... зато, што овде нико неће да говори истину. — Какву истину? — викну Катарина Ивановна, и нешто хистерично одјекну у њеном гласу. — Па ево какву, — прошапута Аљоша, као да с тавана пада, — позовите одмах Димитрија — ја ћу га наћи, — па нека дође овамо и нек вас узме за руку, затим нек узме за руку брата Ивана и нек сједини ваше руке. Зато, што ви мучите Ивана само стога.. што га волите... а мучите га стога, што Димитрија силом волите, (просто због мучења и кидања)... волите га зарад неистине... зато, што сте себе тако уверили... Аљоша запе у говору и ућута. — Ви... ви... ви сте мали јуродивац1, ето ко сте ви ! — одсече наједаред Катарина Ивановна са већ побледелим лицем и са уснама, које се кривљаху од пакости. Иван Фјодоровић се наједаред засмеја и устаде с места. У рукама му беше шешир. — Ти си се преварио, мој добри Аљоша, — проговори он. 1 Релнгиозни занссењак — у полак луд („Христа ради“).