Дело

244 Д Е Л 0 — Ко је то ? — викну неко громким и усиљено љутитим гласом. Аљоша тада отвори врата и коракну преко прагг. Он сенађе у изби, истина доста пространој, али необично претрпаној — и народом, и свакојаким домаћим потребама. С леве стране беше велика руска пећ. Од пећи до левог прозора преко целе собе беше разапет конопац, на ком беху повешане разне крпе. Са обе стране лево и десно налажаше се по једна постеља, покривена везеним јорганима. На једној од њих, на левој, беше уздигнута гомила од четири цицана јастука, један од другог мањи. А на другој постељи, десно, видео се само један врло мали јастук. Даље у предњем углу беше омање место, преграђено завесом или чаршавом, који је такођер био пребачен преко конопца, разапетог пред углом. Иза те завесе се примећиваше једна постеља са стране удешена на клупи и на столици која беше додата клупи. Прост, дрвени, четвороугаони сељачки сто био је одмакнут из предњег угла према средњем прозорчету. Сва три прозора, сваки са четири мала, зелена прљава окна, — беху врло мутни и сасвим затворени, тако да је у соби било доста загушно и недовољно видно. На столу је стојала шерпења са остатцима пржених јаја, крај ње лежаше преостало парче хлеба и осим тога ту беше полоканица са незнатним остатцима земаљских блага још само на дну. Поред левога кревета на столици седела је једна жена, налик на даму, обучена у цицану хаљину. Она беше врло мршава у лицу, жута; необично упали образи њени сведочили су на први поглед о њеном болесном стању. Али највећма порази Аљошу поглед те јадне жене, — поглед необично питајући и у исто време ужасно надувен. И све донде, док дама није проговорила сама и док се Аљоша објашњавао са домаћином, она је све време тако исто надувено и питајући премештала своје велике кестењаве очи са једног говорника на другог. Поред те даме, крај левог прозорчета, стајала је млада девојка са доста ружним лицем, риђом ретком косом, сиромашки, премда врло чисто, обучена. Она чисто гадљиво осмотри Аљошу, кад уђе. С десне стране, такођер код постеље, седела је још једна женска прилика. То беше врло бедно створење, такођер млада девојка од једно двадесет година, али гурава и без ногу, са осушеним ногама, као што после Аљоши рекоше. Њене штаке стојаху