Дело

266 д Е Л О И сваке ноћи свирачица на теорби напуштала је зид, приближавала се и говорила јасним гласом, с којим се мешао свежи дах. Како се свети човек одупирао њеним искушењима, рече му ово: — Воли ме; попусти, пријатељу. Док год се будеш бранио, дотле ћу те кињити. Не знаш шта је стрпљење мртве жене. Чекаћу, ако је потребно, док не умреш. Како сам врачара, у твоје тело без живота умећу унети дух, који ће га поново оживети и који ми неће одрећи што сам ти до сад тражила узалуд. И помисли, Пафнусе, на чудноватост свог положаја, кад твоја блажена душа буде видела с небесне висине своје сопствено тело где се подаје греху. Бог, који је обећао да ти врати ово тело после страшног суда и свршетка векова, биће и сам врло збуњен! Како ће моћи увести у небесну славу људски облик у ком је ђаво и који чува вештица? Ниси мислио на ову тешкоћу. Ни Бог, може бити. Међу нама речено, Он није врло препреден. Најпростија врачара вара га лако, и кад не би располагао ни својим громом ни небесним провалама облака, сеоска деца би га вукла за браду. Заиста, он нема ни толико духа колико стара змија, његова противница. Ова је ванредан вештак. Ја сам овако лепа само зато што ме је она намештала. Научила ме је да плетем своју косу и правим ружичасте прсте и ахатне нокте. Ти и сувише ниси хтео да цениш њену важност. Кад си дошао да се настаниш у овој гробници, изагнао си ногом гује које су живеле у њој, не водећи рачуна да ли су биле од њене породице, и згазио си њихна јаја. Бојим се, сироти пријатељу, да ниси бацио себи на врат велику беду. Међутим извештен си био да се она разумевала врло добро у музици и љубави. Шта си урадио? Завадио си се с науком и лепотом. Сасвим си бедан и Јехова те не помаже ни уколико. Није вероватно да ће доћи да ти помогне, јер је велики, колико цео овај свет, те не може да мрда, у недостатку простора, и ако би учинио најмањи покрет, што је немогуће, сав створени свет би се испретурао. Лепи мој пустињиче, дај ми један пољубац. Пафнус је знао за чуда мађиских вештина. Мислио је у својој великој узнемирености: — Може бити, сахрањени мртвац под мојим ногама зна изреке исписане у тајанственој књизи, која се налази скривена недалеко одавде на дну једног краљевског гроба. Помоћу ових изрека, мртваци, узимајући поново на се облик који су имали на земљи, виде сунчеву светлост и женски осмех.