Дело

Т А И Д А 26 Т Плашио се да ће свирачица на теорби и мртвац моћи да проводе љубав као кад су били живи и да ће их видети где то раде. Понекад, веровао је да чује лаки дах пољубаца. Све му је било нејасно и сад, у Божјем одсуству, плашио се да мисли колико и да осећа. Кад је једне вечери длечао с обореном главом, по свом обичају, неки непознати глас му рече: — Пафнусе, на земљи је више народа него што мислиш и кад бих ти показао шта сам видео, умро би од страха. Има .људи који имају на сред чела једно једино око. Има људи који имају само једну ногу и ходају скачући. Има људи који мењају пол и женске постају мушкарци. Има људи који су у ствари дрвеће и који терају корене у земљу. Има људи без главе, с два ока, једним носом, једним устима на грудима. Поштено ми реци, верујеш ли да је Исус Христос умро за спас ових људи? Једанпут опет имаде привиђење. Виде у великој светлости широк пут, потоке и вртове. Путом су пролазили Аристобул и Хереја у трку на својим сирским коњима и како су се весело предали трци, све су им се образи руменили. Под једном галеријом са стубовима, Каликрат је декламовао стихове; задовољен понос је дрхтао у његовом гласу и сијао се у његовим очима. Зенотемис је у врту брао златне јабуке и миловао змију с небесно плавим крилима. Одевен у бело и с блиставом митром на глави, Хермадор је размишљао, под светом персејом, која је у место цветова имала мале главе с чистим профилом, украшене као мисирске богиње с орловима, крагујима или сјајним месечевим кругом; док је мало даље, покрај извора, Никија проучавао складно кретање звезда на нарочито удешеноЈ астрономској лопти. Затим се приближи калуђеру нека жена, покривена велом, држећи у руци миртину гранчицу. И рече му: — Гледај! Једни траже вечну лепоту и уплећу бесконачност у свој кратковечни живот. Други живе без велика разишљања. Ну самим тим што уступају пред лепом природом, срећни су и лепи и само што живе, славе највишег уметника ствари; јер јечовек лепа похвална песма за Бога. Сви они мисле да је срећа невина и радост допуштена. Ако они имају право, Пафнусе, какав би ти био глупак! И нестаде привиђења. Тако су Пафнусово тело и дух били изложени искушењу без престанка. Ђаво му није дао ни тренутка мира. Ова пуста