Дело

278 д Е Л о. Читава два сата разговор се водио у присуству осталих: кнезова и с њима тако да је Филиповић стекао уверење да је мир жеља свију њих и да их ни грчки односи ни рад Русије с Портом не би могли покренути. Сутрадан, 21, био је код кнеза уобичајени диван. Неко време водио се општи разговор а потом Милош отпусти све присутне, па окрећући се Филиповићу започе разговор о држању Русије. — „Ја сам одговорио — пише Филиповић — „да је Русија везана Лондонским Уговором да ради споразумно с осталим савезницима. Она неће моћи заратити с Портом без повреде тога уговора и да је интерес осталих сила да је од тога одврате, те да ће према томе Русија остати мирна“. — „Али“, рече Милош, „одговор на Хатишериф у „Петроградским Новинама“!“ — „Тај одговор", приметим му ја, изгледа ми да је имао задатак да извесним начином и привидно озбиљним мерама задовољи јавно мњење. Јер Хатишериф је издат само за рају а народ се позива само у случају ако царевина будне нападнута;. а затим тек је недавно Порта ратификовала неколике тачке Акерманске конвенције те с тога отпадају битни основи који би објаву рата од стране Русије, а без осталих савезника, могли оправдати". — „Па на што онда толико спремање и ко ће поднети те трошкове ?“ — „Па та се наоружања већ поодавно врше и да су положај и смерови Русији дозвољавали рат би већ био почет. Овако има пуно поуздане наде на мир“. — „Нека би дао Бог“, узвикну Милош, „тада би се и наше прилике средиле и наш положај постао одређенији. Ја се користим, пише Филиповић овом приликом, кад се помену положај Србије, те кажем кнезу да се за време Morai бављења у Цариграду, вероватно од стране Грка распростирао глас чак до Порте, да су Срби у споразуму с Грцима и да само чекају згодан тренутак, па да се придруже. И кад се је о томе повела реч да је аустријски амбасадор изјавио да је уверен како ће кнез Милош, желећи добра своме народу и познајући добро^ интересе своје земље, према Порти очувати потпун мир и оданост и да он за то јемчи“. „Ја сам необично обавезан Његовој Екселенцији“, додаде Милош, „и добио сам досад толико доказа о благоволењу цар-