Дело

280 Д Е Л 0 њега попе на престо, би приморан 1842 на оставку од Вучићеве и Петронијевићеве групе, после чега Скупштина изабра једногласно за кнеза Александра Карађорђевића. По одласку из Београда Филиповић проведе неко време као војни старешина у Хрватској, одакле у једној мисији оде у Цариград и Малу Азију. Његово познанство са Истоком и са Србијом нарочито учинише те и по други пут би послан у Србију. Кад после оставке кнеза Милоша страни конзули оставише Србију и аустријски конзулат оста празан. Али кад избор кнеза Александра би признат од Порте и Русије, Метерних понова посла, јуна 1843, за конзула у Београд, сада пуковника, Филиповића. О схватању ондашње ситуације и задацима аустријске политике карактеристичан је за Филиповића овај део из једног његовог извештаја: Симпатије Србије, пише Филиповић, могу само између Аустрије и Русије бити подељене. За Русију говори њена заштитничка улога и верско сродство, за Аустрију суседство и сродство, ако не истоветност, порекла једног великог дела становника. У овом тренутку, изгледа, Русија односи превагу, јер од закључења с Портом последњег уговора о миру Русија има право заштите над Србијом, те по томе она дела, а Аустрија је пасивна. Али што се Србија више буде развијала све ће јој заштитна сила тежа бити, те ће увидети да овој није толико до заштите колико до тога да њоме завлада. У пркос свега рђавог што се о Аустрији по новинама, а о Русији похвалног, пише, могао сам приметити да помињање Аустрије буди код непристрасних Срба осећај поверења. Ако се и не може узети да је потпуна истина оно што ми неки од најугледнијих Срба кажу, да ће једнога дана, пре или после, морати бити један део аустроугарског царства, ипак поред свега русофилства има у овој земљи симпатија и за Аустроугарску. Појачати те симпатије стварном помоћи треба Аустрија да узме за задатак. Тада ће односи Србије према Аустрији бити такви да ће мир и ред укоренити у овим крајевима. У одговор на Филиповићево писмо Метерних тражи од кнеза гарантије да ће задатак његове владе бити у раду на добру народа и одржању реда у земљи! Исти методи с малим варијантама употребљавани и кроз педесет потоњих година, учинили су да је Аустрија изгубила и оно политичког терена на Балкану што га је могла имати.