Дело

ЕКОНОМСКИ Г1РЕГЛЕД ОПШТА ЦАРИНСКА ТАРИФА ОД 1904 ГОДИНЕ, ЊЕНА ПРИМЕНА И EbEH УТИЦАЈ НА ПРОИЗВОДЊУ. II Напред смо поменули да су творци тарифе имали за циљ да за српску главу израде српску капу. Ово се има тако разумети да се према српским привредним и фискалним интересима изради и тарифа. Интереси привредни су захтевали да се тарифа изради у заштитно-васпитном смислу и тарифа је у томе смислу и израђена, водећи како рачуна о дотле постојећим интересима, који су већ имали своје заступнике, тако и о будућим интересима, о индустријама и занатима т. ј. о гранама њиховим, које би се под царинском заштитом у идућем уговорном периоду могле подићи. Дакле заштитно-васпитни дух спроведен је кроз све детаље тарифе. Према овим интересима је извршена и техничка подела, као што су према томе одређиване и стопе царине. Може се рећи да су готово све сировине пуштене слободно од царине, да су за полуфабрикате узете или врло мале царине, ако се ти полуфабрикати не би могли радити код нас; а код фабриката је узета таква стопа царине, која омогућава њихову израду код нас, разуме се у висини коју су прилике како које наше индустрије захтевале. Разуме се, да се при одређивању висине царинских стопа за полуфабрикате и фабрикате водило рачуна и о будућим преговорима, да би се имало шта спуштати, и зато добијати одговарајуће повластице за наш извоз. Стопе царинске нису биле тако високе, као што се говорило у почетку примене опште тарифе, јер је баш при примени тарифе 1906 била поскупила текстилна роба у иностранству за 50% од