Дело

286 д е л о млеком у чврстом стању у сваком облику тако да се не исплаћује њихова израда код нас; царине на сир ементалер од 40 динара 100 клгр. без плаћања државне трошарине од 100 динара 100 клгр., што је велика сметња развитку наше млекарске индустрије од крављег млека; царињење штампане и бојене мараме за главу, мараме за врат и шалове од 120 динара 100 клгр., а платно сирово плаћа 180 динара 100 клгр., тако да се сама штампарска индустрија не може да развије, него ако хоће да се ради, као што се и ради, везано је са ткачницом што захтева велике жртве у капиталу, и помаже повластицама. Тако је са Белгијом уговорена мала царина за стакло за прозоре од 7 динара од 100 клгр. те домаћу фабрику држава са субвенцијом мора да помаже. Тако су са Енглеском уговорене мале царине на џакове, ланене тканине и памучне конце, тако да се једва могу џакови извесне ланене тканине израђивати, а конци никако. Тако су са Италијом уговорене мале царине на пиринач са уговорном одредбом: разлика између царине на пиринач ољуштен и неољуштен не сме премашити ни у ком случају 2 50 динара 100 клгр. чиме се искључује љуштење пиринча код нас, — и царина мала на куверте, тако да се индустрија куверата тешко развија. Тако су уговорене са Турском царине на алву и ратлук од 20 динара, тако да јевтиније стаје страни ратлук и алва са плаћеном царином, него код нас израђен; као и мала царина на млевену паприку. Тако је уговорена са Аустро-Угарском за уље од памука мала царина која онемогућава израду код нас; и т. д. Осим преговора са Аустро-Угарском за друге државе може се рећи, да није потребе да им се горе наведени уступци чине. После преговора наступила је потреба била, да се односи између царина на полуфабрикате и фабрикате регулишу, што је учињено изменом опште тарифе законом од 26. априла 1910 године, а делом је учињено и изменама минималне тарифе на основу овлашћења Народне Скупштине. Ове измене тарифе, потребно би било да се чешће чине према развитку заната и индустрије и ново наступајућим односима, који се никад, нарочито код младе државе не могу у свима детаљима предвидети. За увођење заштитно-васпитне царинске тарифе неопходно је потребно, да овим духом буду прожети и сви органи који ову тарифу изводе. Ово је потребно због тога што долази нова роба и то како сировине, тако и полуфабрикати и фабрикати, који