Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 309 Што се тиче религије, Г. Луји иронично подвлачи да су Балканци начинили од рата с Турском нову кроазаду. „Барбароса и Сен Луј показаше мање верске ревности од четири савезна владара, од којих су два, Бугарин и Грк, примили доцно •веру већине својих држављана11. Борбе између егзархиста и патријаршиста, које су велики везири вешто експлоатисали, замало нису упропастиле целу Маћедонију, а тада поданици Ђорђа I и Фердинанда I не признаваху један другом никакву верску заједницу. Савезници нису дакле ишли на освајање Свете Софије него су тражили материјалније користи“. Г. Луји налази у балканском национализму велику коли‘чину шовинизма, помиње пропаганде „које нису уступале ни пред каквом жртвом“. Еугари су били суревњиви на Србе због питања првенства на Балкану и будуће поделе турских провинција. Грци би пошли с више воље на Бугаре него на Турке. „Што се тиче Црногораца, они би се радо бацили на Србе да их није задржавао Новопазарски Санџак“ (??). Али Г. Луји признаје да се данас изменило у многоме схватање националног интереса код балканских народа, и тој промени он даје главни значај. „Бугарска, Србија, Црна Гора, Грчка су земље које се гуше у својим границама. Црна Гора, због своје висине, хтела би да сиђе у албанске равнице, око Скадарског језера, где би нашла плодније земљиште и погоднију климу. Грци траже богате долине Епира и Тесалије, које су у противности с њиховим планинама питореским, али непродуктивним. Бугари, који имају само Црно Море, осећају се као парализовани у индустриском полету и хтели би да преко богатих равница Марице и Доњег Вардара избију на Архипелаг. Што се тиче Срба, који као и Швајцарци немају морске обале, они не крију своју намеру да продру на •Јадранско Море. За њих је то питање живота и смрти. АустроУгарска им, како јој се кад свиди, отвара или затвара своје границе. Овај народ од два и по милиона становника, који купује на страни већину прерађевина, не може трпети дуго ■овај режим“. Дакле сва четири савезника аспирирају на један део отоманске царевине, јер експанзија њихове економске радености тражи ревизију карте Истока. С друге стране, разлог што Турска није хтела да врши реформе у Маћедонији, није се налазио у осетљивости отоманског национализма: на Криту је на пр. уста■новила нов режим. Маћедонија је била дивно поље за њену гра-