Дело

БРАЂА КАРАМАЗОВИ 449 изгазио, јер, уверавам вас, он до последњег тренутка није знао да he га изгазити И ето, мени се чини, да се он ту на много што шта нашао увређен... а није могло ни бити друкчије у његовом положају... Прво и прво, он се већ на то нашао увређен, што се преда мном и сувише новцу обрадовао, и преда мном то није сакрио. Да се је обрадовао, али не врло, да није показао то, да се је цифрао и снебивао као и други, примајући новац, да се пренемагао, е, тада би још могао поднети и примити, а овако се он и сувише обрадовао, а то је оно, што га понижава. Ах, Lise, он је искрен и добар човек, а у томе и јесте сва невоља у таквим приликама ! Његов је глас, догод је он тада говорио, био тако слаб, немоћан, и говорио је тако брзо-брзо, све се некако једва приметно смешкао, ако чак није и плакао!... Бога ми је плакао, тако је био усхићен... и о кћерима је својима говорио... и како ће у другој вароши добити писарско место. И тек што је изнео сву душу пред мене, кад ли га наједаред би стид за то, што ми је тако сву душу показао. И тако ме ето одједаред омрзе. А он је један између страшно стидљивих сиротана. ...А што је најглавније. нашао се увређен на то, што ме је и сувише брзо за свога пријатеља примио и брзо ми се предао; све дотле је насртао на мене, плашио ме, а сад наједаред, тек што је опазио новац, почео ме грлити. Јер он је мене грлио, непрестано ме је рукама додиривао. То је он ето, баш на тај начин могао све то понижење осетити, а ја баш тада ту погрешку учиних, врло важну: потегох, те му рекох, да, ако му недостане новаца за сеобу у другу варош, њему ће се још дати, и чак ћу му још ја сам дати од мога новца, колико год хоће... Ето то га је наједаред и поразило: откуд сад и ја да искрснем, да му помажем?... .. .Знате ли, Lise, страшно је то тешко за увређеног човека кад сви на њега стаку гледати као његови добротвори... Ја сам то слушао, мени је то старац говорио. Ја не знам како то да искажем, али ја сам то често и сам виђао. Па ето, и ја сам тако исто осећам. Али најглавније вам је то, што премда он није знао до последњег тренутка да ће изгазити банке, но он је то ипак предосећао, то је поуздано, отуд је и усхићење његово било јако, што је он то предосећао... И ето, премда је све то тако ружно испало, али је ипак на добро. Ја чак тако мислим, да је. тако најбоље, и да боље није могло ни бити... Дело, књ. 69. 29