Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 479 колико се не прогиви стварању нарочите управе у новим крајевима, под сувереном влашћу и у обиму једне и исте државе. Да је уставотворац хтео да забрани стварање особеног режима управе у новим крајевима, који би евентуално били прибављени, он би се друкчије и на другом месту изразио. Кад је правно могућан један особени режим у новим крајевима, истиче се питање, ко је меродаван да одлучи, да ли ће се увести исти режим као у Србији, или пак неки особени режим, и ако се усвоји особени режим, ко ће да одреди природу тог режима. То питање долази у надлежност редовне законодавне власти. Велика Народна Скупштина има, по чл. 130 Устава, да решава само о овим питањима; 1. о престолу, кад он остане без наследника; 2. о избору краљевских намесника; 3. о смањивању и размени државне области; и 4. о променама Устава. Надлежност В. Скупшгине је изузетна и ограничена само на та питања изречно предвиђена Уставом. (Видети: Слободан Јовановић, Уставно Право, стр. 7 и даље). Сва остала питања долазе у надлежност законодавне власти. Према томе и питање, каква ће бити управа у новим крајевима, има да се реши у Скупштини, путем закона. Ми смо већ споменули, да у питању уређења нових крајева нема потребе за променом Устава, пошто је Устав оставио то питање редовној законодавној власти, да га она реши, те према томе не може ни речи бити о компетенцији Велике Скупштине. На ово се гледиште ставила и влада, подносећи пројекат закона о присаједињењу и уређењу нових крајева и тражећи једновремено одобрење од Скупштине за оне акте, које је Краљ, преко одговорне владе, а на основу свог права суверенства, предузимао до сада у питању управе у новим крајевима. Краљ и влада по дужности својој морали су постарати се за извесан привремени систем управе, док се редовним путем, путем закона, то питање не реши. Да би се одржао у снази принцип поделе власти, нужно је да Скупштина макар и накнадно одобри рад владин у том правцу. То ће се учинити пријемом поднетог предлога о уређењу нових крајева. Али у пројекту овога закона има једна тачка о којој се може дискутовати, и то не са правног, већ са политичког гледишта. То је онај пропис, којим се даје право влади Краљевине Србије, да путем уредаба доноси прописе о разним гранама државне управе, независно од одредаба законских које вреде у старим границама. Другим речима, влада *'« 1‘едно пространо овлашћење од Скупштине, да она, у место