Дело

60 Д Е Л О потребу безгранично фабрикује оруђа из мртве материје и дз се њима служи; животиње, које сматрамо за интелигентне, нису истина у стању да фабрикују така оруђа, али су у стању да се њима служе (мајмун, слон) или да их као таква упознају (лисица). Животиње обдарене инстинктима у стању су да се служе органима који су им дати;- али и сама продукција тих органа има да се сматра за ствар инстинкта. Доиста где се може поставити граница између инстинкта животиње и организаторског рада живе материје при метаморфози ларве у чауру и ове у инсект, кад при томе сама ларва мора да предузме многе кораке? Или где лежи разлика између односа организаторских, који постоје међу ћелицама једног организма, и односа међу пчелама једне кошнице? Ови примери показују, да те разлике нема, да је сама организаторска радња живе материје инстинктивне природе. Да је инстинкт специфична функција живе материје, која се неда свести на друге факторе, то нас уверава индиректно и неуспелост покушаја данашње биологије, да то свођење изведе. Кад неодарвинизам (Вајсман) тврди, да је инстинкт постао сумирањем случајних промена у клици одржаних селекцијом, то је тврђење скопчано са истим тешкоћама, са којима је скопчано неодарвинистичко објашњење промене органа у опште. Кад неоламаркизам тврди, да је инстинкт постао из свесног напора индивидуума, да му је порекло у интелигенцији овога, тешкоћа лежи у наслеђу задобивених навика и у инстинктима биљака, чије порекло нимало не може лежати у интелигенцији. Инстинкт не може зависити од иницијативе индивидуа, и ако оне при његовом израђивању суделују, он не може бити ствар случаја, и ако и случај игра при томе улогу. Кад се упореде разне форме једног и истог инстинкта, онда се види да је инстинкт увек савршен, само да је у једном случају простији у другом мање прост. Основна тема једнога инстинкта пак не може се изразити у терминима интелигенције. Тиме смо дошли на основну разлику између инстинкта и интелигенције. Сваки се развијенији инстинкт састоји у серији специјалних радњи, чији је циљ тачно прецизиран (тако н. пр. извесне хименоптере баш оне нервне центре своје жртве повређују, који повлаче укоченост али не и смрт њену), инстинкт је дакле исто тако знање као и интелигенција, само знање специјалне врсте, које се не може свести на интелигенцију. Наука није у стању да продре у тајну инстинкта, ту јој једино фило-