Дело

68 Д Е Л О редним путем у том циљу, да се испита суштина правних институција и јачина страних утицаја. У овом погледу би најбоље послужило као граница десето столеће, пошто су се у то времеобразовале поједине словенске државе, и почело међу Словенима да утврђује хришћанство1. Изворе за испитивање тога најстаријег правног живота Словена у недостатку писмених доказа треба гражити у резултатима и извођењима филологије, у археолошким датима, обичајима, традицијама и т. д. Таково право Словена у целини изложено имало би значаја за општу правну историју из више разлога. Без познавања словенског права не може се ни помислити на потпуно излагање правног развоја код Аријеваца и одређивање карактеристичних обележја аријевског права на супрот праву семитскоме, монголскоме и др. Осим тога, значај многих западноевропских институција може бити појмљен само онда, ако се промотре оне земље Аријеваца, у којима оне нису егзистирале, на пр. утицај католичке цркве у средњем веку може бити објашњен само путем упоређења са оним земљама, које му нису биле изложене. Уз. то, период правног развоја, у коме се право још није оделило од осталих фактора друштвеног живота, као религије, морала и т. д., може бити најбоље простудиран на праву словенском. Најзад, гледа ли се на стварање правно-политичких идеја као на какав хемијски процес једињења двају или неколико елемената, јављају се словенске заједничке идеје сложенијим него западноевропске. Проф. Балцер у својој горе поменутој расправи излази са другим именом о овом правном предмету. Њему се не допада назив „словенско право“. Вести страних аутора, које нам описују правно стање Словена, не излажу нам ни у колико заједничко право свих Словена, већ појединих словенских народа. Према томе је по њему могуће говорити о упоредној историји словенских права. Али, ипак, вели, да је некада егзистирало једно заједничко словенско право, и ако примитивно и неразвијено, као што је егзистирао у првобитно време један народ и један заједнички словенски језик. Из тога времена, истина, немамо никаквих правних извора, ипак упоредним методом можемо доћи циљу, испитати то прасловенско право. И то би био по њему главни и последњи циљ ове правне дисциплине. Ако би било могуће^ 1 В. Зигел1>‘ Перјодизашл славмнскаго права (нарочити отисак).