Дело

444 Д Е Л 0 — Ја Григорију Васиљевићу о тим знацима без наредбе господинове не смем нипошто ништа говорити. А односно тога, да ће их Григорије Васиљевић чути, па да их неће пустити, они су се баш данас због јучерашњег случаја разболели, а Марта Игнатјевна су наумили, да их сутра лече. Тако су се мало час договорили. А то је њихово лечење врло занимљиво: Марта Игнатјевна зна некакву наливку и увек је имају; јаку, са некаквом травом, они знају таку некакву тајну. А они лече тим тајним леком Григорија Васиљевића једно три пут у годину дана, кад му се сва слабина одузме, — то му се дешава као некаква капља, некаква узетост, једно трипут преко године. Тада она узме пешкир, натопи га у оној наливци и сва му леђа Марта Игнатјевна таре пола сата, док се сасвим не осуши, чак док сасвим не поцрвени и не отече, а затим му оно остало, што је у стаклету, дају да попије са некаквом молитвом, али не све, стога што један мали део у тој реткој прилици и себи остављају па такођер попију. Па како они обоје, да вам кажем, не пију никакво пиће, они се одмах изврну и позадуго чврсто спавају; а кад се пробуди Григорије Васиљевић, он је скоро увек после тога здрав, а Марта Игнатјевна се пробуди, и увек је после тога глава боли. Па ето дакле, ако сутра Марта Игнатјевна ту своју намеру изврши, онда тешко да ће они шта чути и да неће пустити Димитрија Фјодоровића. Они ће спавати. — Каква бесмислица! И све ће се то као наручено наједаред збити: и код тебе падајућа болест, и они обадвоје ван себе! — викну Иван Фјодоровић. — Ама да нећеш ти сам тако да измајсторишеш, да се тако деси? — оте му се наједаред, и он страшно намршти обрве. — Како бих ја то тако удешавао... и што да удешавам, кад ту све од Димитрија Фјодоровића самог зависи, и само од његових мисли... Ако они што зажеле да учине — они ће учинити, а ако неће, онда их ваљда нећу ја нарочито довести, да их угурам код родитеља? — А што да он код оца долази, па још полагано, ако Аграфена Александровна, као што ти сам велиш, неће никако ни доћи, — настављаше Иван Фјодоровић, бледећи од љутине. Ти и сам то говориш, а и ја сам за све време, од како сам овде, био уверен да старац само фантазира, и да њему тај гад неће доћи. Што ће Димитрије да јуриша и продире код старца, ако ■она неће доћи? Говори! Ја хоћу твоје мисли да знам.