Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД СОЦИОЛОГИЈА У ГОДИНИ 1913. III 4. Четврти је принцип еквивалентности свију облика и функција на појединим развојним ступњевима. Кад се говори о „нижим“ и „вишим“ облицима, не значи да су „нижи“ подређени „вишима", него је пре обратно случај: „виши“ слеле „нижима“, израшћују из њих. Нема апсолутно хијерархије у развојном низу појединих функција, већ постоји узајамна зависност, а то је еквивалентност. Једино због економије мишљења смемо подређивати поједине групе функција другима или и једној јединој функцији, на пр. привредној или и научној, а никако није допуштено побуђивати мишљење да је тај хијерархични однос иманентан феноменима социалног живота. 5. Принцип диференцијације и то тројаке: а) диференцијација индивидуа, б) диференцијација социалних функција; и в) диференцијација међусоциалних група. На примитивном ступњу, у хорди, браственичким и племенским заједницама, и феудалној скупини и на чисто аграрном селу (у колико је нетакнуто утицајима из града) личи једна индивидуа на длаку другој истог спола, старости и позива. Тек у граду, у народној и националној заједници развезује се појединац тих тетизирајућих и нивелишућих спона са својом групом а у том га носи диференцијација социалних функција, настајање сложенијих облика привредне, правне и политичке организације, подела рада у науци, пречишћавање и облагорођавање појмова и престава о браку и породици, вери и уметности, финија разликовања у моралним нормама а пре свега обазирање на мотиве деловања појединца,