Дело

с и д 179 -У страху нек држи све народе своје, Нек га добри воле, а зли га се боје. И врлину једну још додајте свему, Нек тешкоће лако буде сносит’ њему; ■У рату нека му раван није нико, И дан и ноћ нек би с коњем бити свик’о, И с мачем; нек знаде за опсаду дугу, 'Сем добити битке нек не тражи другу; Примером му служ’те, и нек види свуде Очима што реч му ваша рекла буде. Д. Дијего. •Зависти у пркос, да му пример пружи, Повест ће му мога живота да служи. Ту, у дугом низу само доброг рада, Видеће шта данас народима влада; •Управљаће војском, на градове ићи, На делима славним глас ће му се дићи. ГраФ. -Ал’ жив пример има много више моћи; Из књиге ће принц се тек мало помоћи. И шта, најзад, толки број година чини, Кад један дан мој је на већој висини? Ја сам сада храбар, а ви храбри бесте, Краљевства ми рука још чврсти стуб јесте; -Арагон, Гранада стрепе од мог гласа, Кастиљи је моје име бедем спаса; Под другим би били без помоћи моје, Душмане имали за краљеве своје. Сваки дан и тренут моју славу здравља, Венац ми на венац и победу ставља. Принц би поред мене куш’о бити боје И јач о под сенком од мишице моје; Видео би како битка се добија, А на журбу што му дух високи свија Видео би... Д. Дијего. Знам да знате дужност своју; Глед’о сам вас често у команди, боју. С годинама кад је жар ми крви нест’о, Достојно сте моје заменили место; 12”