Дело

КРОЗ живот 21 „Хвала вам, госпођице, то је и мудро и племенито. Десет, >летнаест дана. „Добро, нека буде петнаест. Надам се да то за мене неће бити сувише мало нити за вас сувише много“. „И за тих петнаест дана ја вам дајем своју реч, госпођице, да нећу долазити, како бисте се ви без икаква мога утицаја могли сасвим слободно одлучити". „Хвала вам на томе“. рече Милица и пружи ми руку, коју Давид топло стисну и упути се пут баште. XII Да је ко од пролазника ослушнуо, што су она два господина на пијаци пред дућаном господар-Пајиним говорили, чуо би овај разговор. „Чини ми се, да ћете ви са својом кандидацијом пропасти“, говорио је господар-Паји господин Макса, који је волео да игра улогу хладнога туша за господар-Пајино жарко одушевљење. И ако га је господар-Паја увек хвалио и само добро о њему говорио, било му је, кад год се састао с њим, као човеку, који је јео бресака, па се после почешао за вратом. „Како то?“ „Доктор Давид ће вам побркати рачуне“. „Зар може он имати бољега кандидата?“ „Не, но она је управо његов кандидат“. „Па?“ „Па ништа. Може бити да ће успети. И онда је ваш план пропао“. „Не разумем. Имамо заједничкога кандидата, па један да успе, а други да пропадне". „Да, једнога кандидата, али за два положаја. Ви тражите учитељицу, а Давид жену“. „То ја знам одавно, да он мерка какву добру партију. Али какве везе има то с Милицом?" „Сасвим просте. Што Милица може бити сад та — добра партија". „Зар Милица да се уда?“ „Што сте се тако забезекнули? Зар кисте још никада чули, .да се која девојка удала?“ „Али доктор философије?“ „И тај је доктор философије девојка. И ја мислим од свих