Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 467 много на кућни намештај, ћилиме, посуђе, али међу њима има доста њих чија су имања презадужена и чији приходи не допуштају велики луксуз. Трговци и занатлије, обично Словени и Грци, не живе од великих операција и обрта, већ они од своје мале дневне зараде уштеде по који грош. Чиновници су друштвена класа са најјачом потрошачком снагом, али је и та снага овде умањена због чиновничке несталности и нередовног примања плате. О потрошачкој снази сељака „па било да је он слободан или чивчија, није потребно ни говорити: његова потрошачка снага је минимална, јер он једва заради толико колико му је потребно за издржавање". Као наш сељак пре 50 година, он подмирује својом властитом производњом све своје потребе; „у потрошњи увезених артикала он се готово и не појављује". Поред свих повољних услова, стање привредне радиности е на ниском ступњу развића, јер се осећа велика оскудица у друга два фактора производње: у раду и капиталу. Принос од земљишта не достиже ни половину онога што се добија код нас. Проценат обрађеног земљишта 8%. Томе су узрок феудални имовински односи, оскудица личне и имовне безбедности, неправедно пореско оптерећење, оскудица у радној снази и у саобраћајним средствима. Железничка пруга која просеца ове области преко половине, у дужини од скоро 400 км., била је од користи само оним местима која су поред пруге. Остала места су остала усамљена, јер немају колских путева. Изузетак чине колски друмови: ВелесПрилип—Битољ, Феризовић—Призрен, Скопље—Тетово—Гостивар, и Велес—Штип—Кочане. Али је незгодна страна ових путева што су чисто стратегиски и при њиховом трасирању није се водило рачуна да ли ће проћи кроз плодна или неплодна места. Уз то су транспортне услуге врло скупе, а транспортна средства врло рђава. На железници се доноси терет у врећама или котарицама које носе људи или магарци. Ако и има каквих кола, она су волујска и на њих може да стане једва нешто више од 2-3 вреће. Кад се упореди извоз са увозом наших нових области, види се да је трговински биланс у пасиви за 25,000.000 динара. Г. Тодоровић налази да се ова пасива надокнађивала печалбом Маћедонаца у Србији, Бугарској и Румунији, одласком у Америку, новцем који су трошиле српска, бугарска и грчка комитетска организација, као и новцем који је остављала турска војска која је кантонирала у тим крајевима. Стога му изгледа не без 30*