Дисциплина Морал Част

»Неко је рођен за генерала, неко за каплара; нужно је да се судбина обојице испуни; закон правде захтева да се код обојице пробуди свест о томе« (Де Брак). »У колико се боље прелази преко ситница које се сретну на путу, у толико је виша способност« (Тирен). Војнички и ратнички посао је такав да се не смемо заустављати око сваког џбуна, сваке ситнице. Какав би био оркестар и ко би га слушао, ако би се сваки час заустављао због појединачних грешака! Али, при обучавању и навикавању то је потребно. Без тога се не би нико ничему научио. Подједнако је корисно бавити се ситницама и крупницама у војсци. Не би се могло рећи да ли је важније ако војници имају добре цокуле и ако их оне не жуље, не убијају; или ако се крећу тачно одређеним правцем а половина попада због убоја. Један наш стари капетан рекао је правилно: »У војсци, синак, нема ситнице.« Али се то не сме схватити тако да се сви одаду пословима каплара. Сваки на свом месту и на свом послу чини дисциплину; сваки да ради свом душом својом, не жалећи труда ни живота, чини морал једне војске. Обоје су насушна потреба сваке војске и на обоје треба обратити подједнаку пажњу. * Кад младићи дођу у војску, прво се навикавају на дисциплину. Месецима се они уче, поучавају, привикавају. Тек кад се постигне извесан степен дисциплиновања, може се постепено прелазити у област моралног васпитавања. Прво иде дисциплина па онда морал, —■ развијање воље. Што старији војници и старешине, све се више обраћа пажња на давање полета, јер се већ рачуна са потребним степеном дисциплине. Не командује се старим војницима као са рекрутима; с пуковницима као с потпоручницима. Све у своје време и на свом месту идеално је правило у војсци. Према свецу и тропар.