Дијалектика природе

МЕРА КРЕТАЊА - РАД

„Напротив, ја сам до сада увек налазио да су основни појмови ове области (тј. „Основни физички јпојмови рада и његова непроменљивост") врло тешко приступачни оним лицима која нису прошла кроз школу математичке механике, поред све њихове ревности, све интелигенције па чак и поред прилично високог нивоа јестаственичког знања. Не треба сметнути с ума да су то апстракције сасвим нарочите врсте. Чак и један мислилац као што је И. Кант није савладао те појмове без тешкоћа, ато се види из његове полемике о том предмету во■ђене са Лајбницом". Тако Хелмхолц (Рориlаге 'лмз-sепsсКаНИсНе УоЛгаде, 11, Предговор). Према томе ми смо се усудили да ступимо у врло опасну област, утолико више што не можемо себи дрпустити да водимо читаоца „кроз школу математичке механике". Но показаНе се можда да тамо где се ради о појмовима дијалектичко мишљење постиже бар онакве резултате до каквих доводи математичко рачунање. Галилеј је открио, с једне стране, закон падања, по коме су простори који су прешла падајуТ.а тела пропорционални квадратима времена падањаАли је поред тога поставио став који, као што Немо видети, не одговара јпотпуно томе закону, наиме да је величина кретања неког тела (његов Iтрек> или тотепкз) одређена масом и брзином, тако да је величини кретања пропорционална брзини кад је маса константна. Декарт је прихватио овај последњи