Дијалектика природе

ОСНОВНИ ОБЛИЦИ КРЕТАЊА

Кретање у најширем смислу речи, узето као начин постојања материје, као инхерентни атрибут материје, обухвата све промене и процесе у васиони, од просте промене места до мишљења. По себи се разуме да је проучавање суштине кретања морало по-ћи од најнижих, најпростијих његових облика и њих прво објаснити, пре него што се могло упустити у објашњавање виших и сложенијих облика кретања- Отуда видимо да је у историском развоју јестаственице прво изграђена теорија најпростијег премештања, механика васионских тела и земаљских маса; за њом је дошла теорија молекуларног кретања, физика, и одмах за овом, скоро упоредо с њом а понегде и пре ње, наука о кретању атома, хемија. Тек када су ове разне гране науке о кретању у неорганској природи достигле висок степен развитка, могло се успешно приступити објашњењу оних кретања која претстављају животни процес. То објашњење је напредовало сразмерно прогресу механике, физике, хемије, Тако, док је механика веТ. одавно устању да сведе на законе неорганске природе дејства која мишићним скраћивањем крећу коштане полуге животињског тела, дотле се физикално-хемиско објашњење осталих животних појава још налази тек у почетном стању. Због тога смо приморани да, проучавајући овде суштину кретања, изоставимо органске облике кретања. Отуда смо принуђени да се зависно од