Дијалектика природе

протквуречи другој и поред тога свака изражава само једну страну односа о коме је речКад два тела дејствују једно на друго тако да је последица дејства премештање једног тела или оба тела, онда се ова промена места може оастојати једино у њиховом приближавању или удаљавању. Или се тела узајамно привлаче или се одбијају, Или, како се то у механици каже, силе које дејствују између два тела су централне, дејствују у правцу линије која спаја њихова средишта. Данас нам је по себи разумљиво да се ово дешава стално и безизузетно у васиони, маколико изгледала компликована нека кретања. Изгледало би нам бесмислено да два тела, која једно на друго дејствују, чијем се узајамном дејству не противи нити каква сметња, нити какав утицај тре-Ких тела, могу то дејство да изврше другаче сем најкраћим и најнепосреднијим путем, тојест у правцу праве линије која спаја њихова средишта. Као што је познато, Хелмхолц је и математички доказао (ЕгНаКипд бег КгаМ, ВеНт 1847, АбзсНп, I и II) да се централно дејство и непроменљивост количине кретања узајамно условљавају и да усвајање претпоставке да сем централних дејстава постоје и друга нецентрална дејства води закључцима да се кретање може или створити или уништити- На тај начин је основни облик сваког кретања приближавање и удаљавање, скупљање и ширење једном речи стара поларна супротност; атракција и репулзија. Изрично напомињемо да се овде атракција и репулзиција не узимају као такозване „силе", него као прости облици кретања. Још Кант је схватио материју као јединство атракције и репулзије. Виде■Кемо у своје време шта су то „силе". Свако кретање се састоји у наизменичном дејству атракције и репулзије. Али је оно могуће само ако се свака поједина атракција компензира одговарају Ком репулзијом на другом месту. Иначе би временом морала једна страна да стекне превагу над другом, а услед тога би најзад престало кре-

35

Основни облици кретања