Добојски лист

НАШ ОКРУГ

лог града Добоја, a то ће бнти | од ђелиће ћористи за наш : град. Са 1. ноћембром о. г. , задоута ie преузела од Ob- i ружног задружног сабеза за- | дружну мензу. , Y сбојим продабаоницама, i радионицама. мензи и побрт- i љаћу задруга упоиљаба 62 ' службеника, а м)есечно испла- : ћу(е на име личних раосхда > т. ј. плата и социјалног оси- i гурања оћо 180.000. динара i Y oboj години је задруга подигла Једну мању зграду I за пиљарсћу продађаоницу, : а сада гради у пођртњаћу . станбену зграду за стан ру- ■ ћођодиоца пођртњзћа. i Задруга се служи ћредитом с ћод Задружне и пољоприђ- i редне банће, ћоји износи с 1,500.000 динара. Y раду задругу издашно , помажу народне ђласти од : мјесног до оћружног одбора, i а задруга Је у усћоЈ сарад- i и.и са држађним предузећем i Јјоснаплод и Земтргом.

ODŽAK

Narod sreza odžačkog u ovogodišnjoj jesenjoj sjetvi i pokazao je svoju visoku svi- i jest. lako je prošle godine za- ' sijano pšeniceviše negoikada I ranije, ove jeseni je zasijano i još više. Da bi se što više za- I sijalo zemljoradnici su odva- : jali za sjeme i dio od one količine pšenice koja je bila I ostavljena za ishranu. I Tako rame uz rarae radnici i u svojim tvornicama, a selja- ‘ ci na njivama udarnički rade ' 'ba međusobnom pomaganju 1 i što bržem stvaranju svoje , bolje budućnosti. Z. B. , (

DERVENTA

Mjesnj bulturno-prosvjetni od- i bor u Derventi na svom ple- i narnom sastanbu ovih dana i odlučio )e da svojo) bulturno- I prosvjefnoj organizaciji sa svim ; njenim sebcijama da (me „Brat- i stvo". Ovo bulturno-prosvjetno I društvo ima pozorišnu, horsbu, , muzičbu, čitaoničbu, prosvjetnu, i šah-sebciju, le sebciju usmenih i i zidnih novina, narodnog uni- 1 verziteta i narodne bibliotebe. i Nebe sebcije ovog društva, bao 1 na primjer sebcija usmenih no- , vina i narodno? univerzileta, djeluju od početba ovogodišnje i sezone s velibim uspjehom, dob t su i druge sebcije naj ozbiljniie < pristupile radu i spremanju ; svojih programa. U ovoj nedeljl sebcija narod-1' ne bibliotebe u stablenibu „рге- 1 1 porodove" bašče u Derventil 1 organizovala Je ..hložbu bnjiga": f boja Je bila otvorena 6, 7 i 8 o. mj. Izložen le velibi broj i bnliga naših i sfranih pisaca, od j. bo|ih lijep broj stručnih, naro- I čito Iz oblasti plojoprivrede. Izložbu posječuje svabodnevno velibi broj građana rasgledavajuči I bupujuči bnjige. N. H.;

TESLIĆ

У Теслићу |е одржана 31. i X. о. г. cpecba просђЈетна boH- i (ЈзеренциЈа bojoj су присустђо- < ђали предстађници народних I ђласти, масођних организа- i циЈа и byntypimx друштађа. '

|КонференциЈа је одржана уј, | препуно! ђелићој дђорани Ра-!, дничћог дома. Било )е пред- , стађнића са сђих м|есних на- i , родних одбора ођога среза, , а nebn су били заступљени ] са npebo 25 претстађнића. ј Нарочиго је запажен добар , број жена, што доћазује ђе- , nnbo интересођање и буђење сђиЈести наших жена boje су процентуално наЈђише неписмене- ToboM читађе ћонференциЈе babo из гођора рућођодилаца rabo и из изђ|ешта|а и дисћусије појединих присутних претстађнића, изби Јала је benuba сђијест о потреби ј описмењађања широћих народних маса- Та се сђиЈест очитођала у обађеза ма boJecy примили претстађници народних ђласти, наших организациЈа и друштађа- Y гођорима и изђјештаЈима нарочито Је подђучеио babo су биђши ненародни режими намјерно избЈегађапи ширење писмености и просђЈећености раднића и ceibaba, Јер су на њихођо! несђЈесности и незиању гомилали богатстђа, а то |е био и yspob братоубилачћој борби bojy су ћористили оћупатори. Y сђом гобору Један претстађнић изјађио (е да Је наш народ у ођом рату сађладао огромне npenpebe и изашао bao побЈеднић у борби протиђ неприЈатеља, а таћо he исто бити побједнић у борби протиђ неписмености. На само) ћонференциЈи стђорен је ћонћретан план за ођогодишњу зимсћу ћампању народног просђјећиђап.а. Yтђрђена су мјеста гдје hece одржађати аналфабетсћи теча Јеби, одређени су ‘рућођодиоци bojn he ђодити течаЈеђе. Прихђаћене су обађезе rabo да ни Једаи течај неће бити без orpjeba, осђЈетлења, табле, а многи he имати нешто намЈештаЈа. Народна ђласт се обађезала да he снабдЈети сђаћог течаЈца са бућђаром и наЈнужниЈим писаћим прибором. Дата |е обађеза од стране М. Н. одбора и других пцетстађнића да he за 8. о. мј. ђада у_ Теслићу поћиње bypc за рућођодиоце аиалфабетсћих течајеђа, поспати ућупно 84 ћандидата за рућођодиоце. Дата |е обађеза да he се на подручЈу цијелога среза оснођати 1 1 7 аналфабетсћих течаЈеђа ћоЈи треба да описмене 2 000 полазнића, а сђи те- . чаЈеђи има да почну са ра- ■ дом од 15. XI. до I. XII. о. г. ПоЈедини претстађници ис- , пред сђоЈих организациЈа и I друштађа наЈађили су међу- | собно таћмичење. ; Обзиром на cbe то и на јуслође под ћоЈима ступамо i I у ођогодишњу зимсћу ћам- i пању народног просђЈећиђа- i |ња имамо оснође да ђЈеру- I јјемо у сигуран усрЈех. I А. Пећушић. i i

Сресђи задружни сађез у ■ Теслићу добио |е behy ћоли- i чину разног пољоприђредног I алата и спрађа, boje су са I стране Министарстђа пољо- , приђреде и сточарстђа намје- i њене сиромашним земл.орад- : ницима на ћредит. Y заједници i са С. Н. О. изђршена |е пра- i ђилна расподЈела по Мјесним i народним одборима. Y поче- : тћу расподЈеле ођог алата у

i нећим селима народ се reuibo I одлучио да прими на ћредит I потребни алат, Јер Је пмао ј хрђађо исћустђо са биђшим , ! заћ.чадама за ђрије- > ј ме пријашњих режима, пошто : су тадашње ђласти знале i i продати и последњу bpabv , i испред byhe сиромашног зем- , љораднића да би наплатиле , дуг. Да би се разбила сумња ■ појединаца, ангажођали су се претстађници фронте и земљорадничћих задруга ћоЈи су прађилним обЈашњађањем разбили сумњу boA ођих, те прађилно прићазали насто Јање Народних ђласти да се ођим дјелом иде за тим да се помогне иаЈсиромашни|им и да Народна ђласт, за разлићу од пријашњих ненародних режима, у ођоме не I гледа на Hnbabab профит, ■ него настоЈи да омогући cboме народу да са модерним спрађама onabma сђо| Tcmbii посао, а уЈедно да нашу приђреду подигне на ђиши ниђо. На читађом подручЈу на-1 шег среза подјељеиа је beha ћоличина плугођа, сјечћи и других спрађа и алата, те се за Hebe спрађе, bao на пр. cjenbe и ђЈетрењаче, осЈећа Још потреба. Иаши наЈсиромашниЈи зем.љорадници ћод примања модерних спрађа и алата изражађаЈу задођољстђо на бризи bojy им посђећуЈе народна ђласт, те гођоре да прије нинису могли помислити да he сђоју њиђу заорати гђозденим плугом. X. К.

ZAVIDOVIĆI

Y сђим Мјесним народним одборнма среза Зађидођић ’ одржане су ћонференциЈе пог ■ pecbux обђезнића. Народ (е • масођно изашао на obe ћон’ ференције и заЈедно, по прђи пута, са ћомисијама за одре-1 ђиђање пореза разрезиђао сам себи порез на демођратcbn начин. На лицима присутних ђиднло се задођољстђо и на мјестима је зађршетаћ рада попраћен одушеђљеним nobлицима Народној ђласти, Народном фронту итд. Нарочито одушеђљење народа запажено је на ћонференциЈи МЈесног народног одбора Возућа гд|е je једна од присутних жена рећла: ..Другођи, ђидимо bonnbo ie до сада учинила народна ђласт за сђе нас и редођним плаћањем пореза ми плаћамо сђоЈ ( дуг нашој народној држађи."

КонференциЈа |e зађршила jса p )дом истог дана и њснп i ућесници пошли су са убјеђсњем, да he ођа зимсћа ћампаи>а дати 100% behe плодође рада од прошлогодишње. ! С.С.

28. X. одржана Је ћонфе- : ренци|а за срез зађидођић:ш са сђрхом да се стђори план рада по народном npocbjeћиђању у тоћу obe зимсће ђампање. Конфереицији је присустђођало прећо 250 претстабнића просђјетнофултуриих организациЈа, bao и претстађници осталих антијфашисгичћих организација и народних ђласти. Конференци|у Је сазђао Cpecbn прос! ђЈетно-ћултурни одбор и истом Одржан Је реферат по народном npocђјећиђању и наћон тога разђила се дисћусиЈа. Y ођогодишњо) ћампањи залагање просђЈетно-ћултурних друшraba и антифашистичћих организациЈа поћазало се fe bv-д и baMO ђеће, а народне ђласти су исто iabo обезбједиле матери Јалну помоћ за рад на течаЈеђима, bao: 6ybbape, те-

| be, o.'iobbe и друго. Предђи-1 ђено |е да Је потребно за ј ( ; прђе почетне радође 52.000 ј\ i динара, а иста су нођчана ј I сретстђа оснгурана путем i народних ђласти, просђ|етно|( !ћултурних друшнађа и анти- ј фашистичћих организациЈа. Y , ођоЈ ђампањи располаже cel са obo 70 рућођодиоца анал- ’ фабетсћих течаЈеђа. : Habon дисћусије Cpecbn : просђјетноФултурни одбор i изнио је план, bojn је усђоЈен ■од стране учеснића ође boH- | , ференциЈе. Y наступаЈућој | < i ћампањи предђиђено Је опис- . i менити 2000 неписмених, ор- i i ганизођати 119 читалачђи.х i ■ група, отђорити 4 читаонице I i у селима.Једанпародниуниђе- i ■ рзитет у Зађидођићу, obo ра- с : дничћог ћултурно просђјетног | , друштђа „Рад" усталити цен- . - тралну дилетантсћу групу, . i пјеђачћи хор и фолћпорну , i групу. Поред rope нађеденог о- ј с. држаће се по селима и уса- | - мом граду 160 популарних ■ i предађања. i Учитељи са терена ођог г среза дали су обађезу, да he i. одржати по један анапфабетi сћи течаЈ, bao и потпомагати рад у сус Једним аналфабет- cbnM течаЈеђима. На ђомференциЈи примљен - Је и план „ЈЈедеље народног i просђЈећиђања", bo|a се је i одржала од I. —8. XI

ТЕ ŠANJ

Y присустђу ђелиђог броја раднића и намјештениђа, претстађниђа народних ђласти, ' антифашистичћих организациЈа и грађана Тешња изђршено Је сђечано отђарање Радничђог дома у Тешњу. Сђечаност Је отђорио претсједнић МЈесног синдиђалног ђиЈећа друг Брађођић М/харем, а потом су гођорили о значаЈу и ђажности отђарања радничђих домођа другођи Алићехајић Кемал, Војо Бањац, члан Оћружног одбора Народног фронта, те Осман : Хрђић, члан СНО-а. Ybehe је МСВ-е дађало при, редбу, boja је успЈела у сђа[ ћом погледу, bao ни Једна до | сада дађана приредба од ослобођења. Просторије Дома налазе се i у најљепшоЈ згради Тешња, • а уређене су од самих рад. нића и иамјештениђа Тешња. Л. Ib.

Pred godišnje skupštine fiskulturnih društava

Nije suvišno da se dotakneшо nekih propusta i greša-1 ka koje su pravila naša društva u svome radu. Naročito; danas kada se nalazimo pred: 1 godišnjim skupštinama. Da bi i lakše svi dtugovi uočili greši ke, prvo čemo se dotači sla. ya i pogleda narodne vlasti ■ prema liskulturnom pokrelu. Danas pri saveznoj vladi i imamo komitet za liskulturu, i . koji se isključivo bavi pitanji-1 ) ma fizičkog vaspitanja naše 1 . omladine i naroda općenito. Kroz dosadašnji rad, kroznizj . razno raznih kurseva koji su • i održani i koje je dobrim dje-l i lom finansirala država, vidi-! , mo da je država pružila dos- [ , la pomoći u podizanju struč- ј , nog kadra, izgradnji stadiona; i dr. fiskulturnih objekata. Sve ■ naše organizacije. a naročito fiskulturne trebaju da imaju u vidu pomoć koju država sa svoje strane pruža, da shvate cilj fiskulturnog pokreta, da odbace stara shvatanja o uskoklubašlvu, da vide da sefiskulturno društvo ne sastojisamo iz jednog nogometnog kluba, da je nogomet odvojen od lake atletike i dr. grana štelanpoorganizamčovjekai zato mi u našem radu ne možemo nikako odvojiti ostalegralie, već naprotiv forsirati ih. Laka atletika, plivanje i dr grane jesu pristupačnije širokim masama i zato teiištenašeg rada mora biti posvećeno svim iiskulturnim granama. To je osnovno što naši fiskulturnici, naše uprave društava i pojedini omladinski rukovodioci moraju da shvate. Još uvjek neki drugovi ne mogu da se otresu uskosti u svom radu. Primjer R. F. D. «Sloge» iz Doboja. Za «Slogu» se može reći da je jedno danas od najjačih i najmasovnijih dru- 1 štava na okrugu. Društvokod kojeg se rad dosta dobro odvijao i na drugim granama, a ne samo u nogometu, ali ipored svojih pozitivnih strana, kod nje se u isto vreme zapažaju i negalivne strane i to baš u odnosu na masovnost. Ako pogledamo da u Doboju ima 30 sindikalnih podiužnica,|

|da omladinska organizacija | broji oko 1.200 članova, ako imamo u vidu da u podružnii caraa imamo drugove koji i| maju fiskultumi sektor i rade na ovom polju, a isto tako i omladinska organizacija - kad ovo pogledamo onda tceba reći da se u Doboju malO. učinilo u tom pogledu, a naročito u okupljanju radnika, što je , ■ greška uprave «Sloge», a islo • 1 'tako i mjesnog Sindikalnog vi■ i jeća. Baš danas kada se na.! lazimo pred godišnjim skup: j štinama, treba prići otklanjai nuj ovakvih grešaka јег one su • i karakteristične za sva naša 1 društva.

B. Brod, kao grad je dosta malen, ali u njemu ima uslova za razvoj fiskulturnog pokreta. Postoje mogućnosli za razvoj fis. pokreta što u Brodu imamo preko 1.000 radnika i radnićke omladine koji u glavnom i sačinjavaju članstvo brodskih društava. Razvoj fiskulturnog pokreta u Brodu pošao je pravilnim putem, tako da je u Brodu kratko vrijeme poslije oslobodjenja formirano iiskulturno društvo «Polet», i u Sijekovcu «Hajduk». Rad se počeo dobго odvijati tako da je «Polet» za vrlo kratko vrijeme uspiooformiii dobru nogometnu ekipu, ekipu odbojke, šahovsku, lakoatletsku i plivačku sekciju itd., što je dokaz da je «Polet» svoj rad bazirao na zdravim osnovama, a isto tako i «Hajduk» imajući u vidu da je on društvo jednog mjesnog područja. Ovakaav rad nije potrajao dugo. Rad se jedno izvjesno ; vrijeme odvijao dosta dobro, ali zatim su se pojavili Ijudi kojima napredak nije išao u račun, Ijudi koji su težili za stvaranjem trećeg drušlva, težili za cijepanjem fiskulturnih snaga. 1 pored toga što su «Polet» i «Hajduk» bili u stanju okupiti sve radnike, omladinu i gradanstvo, i piavilnim | radom da ih aktiviziraju na

Вгој 5.

Ovogodišnja jesenja sjetva

Ziv kulturni rad u Dervanti \

Срвс, просвјет. конференција

Снабдјевање земљорадника пвљогривреднвм алатом иа кредит

DOBOJSKI I.IST

Зборови пвреоких обвезннка

На срезу Заввдовићн описмениће ее 2000 непивиених

Отворење Радничког дома

Kako rađe drušlva u Bosanskom Brodu?

Strana 3.