Домаћица

нпковој кући и девојачки родитељп, посећи собом стварн које ;уз девојку дају. Кад сви буду на окупу, Онда се приступа пра вој церемонијп венчања, али која :је лпшена сваког значајнпјег релпгијозног карактера. Невесту и младожењу одведу нред место које преставља домаћи ; олтар. на коме се находе само ове четпрп стварп: једна јелова гранчица; једна слика која преставља ждрала: једна корњача. ц једна сликакоја преставља у браку остарелп пар. На првп мах може се човек одмах сетити какав алегоричан значај имају ове четири стварчице. — Јелова грана, која је вечито зелена, нрестав.ва свежост. бујност и снагу. која се брачном пару жели; ждралјеспмвол среће и задовољства; корњача — представннк дугог жлвота. а слика у браку остарелж, преставља трајну и дугу љубав и слогу. Кад се ова кратка церемонпја сврши. одма одпочну ту находеће се младе девојке певатп етаринске песме, које су пуне леппх жеља и сваке среће младенцима; а затим се одпочиње величанствена и сјајна гозба. При овој гозби участвује и невеста, алпје 'још непрестано у копрену увијепа. коју тек онда скида кад у : своје одаје оде. Невестане нрпма увек мужевље‘ во име, сем случа^, кад у кући мужевљевпх р^дитеља остане; а ако се овај одвоји од своје породице и уће у кућу жениних родитеља, онда он прима жеииие породице име. Седми дан по венчању. обрија млада обрве, и обојадише ,зубе црио. једиом речи опака-

радп се што је мотуће впше; чпме се хоће да каже. да она живи сад само за оиога. којн ју је изабрао. И овом приликом даје се оиет велика част, у којој участвују п младинп и младожењини родитељи п остала родбина. Од овог дана. наступају за младу најстрожпје дужности домаћичине. Кад се роди дете. онда се обавља опет једна свечаност. а то је давање имена (наше крштење); ако је дете женско, обпчно му се даје име каквог цвета. а ако је мушко. оно добија име састављено од две какве значајне речи. Свако мушко дете носп једно нсто пме, само што још уза њега добија по једну нову рсц, која преставља ред по роћењу. Јананескиње су изврсне домаћице п мајке. Ма у како впсоком положају била она у друштву, нпкад не полаже нити троши своје време иа кпћење и гиздење: него суделује, руководи и врши све домаће дужности. А ове дужности састоје се у брнжљивом управљању кућом и васпитавању деце. Јапанескпње живе у кући у сасвим засебним и одвојеннм одајама. и из овпх оне врло ретке долазе у собу у којој муж своје пријатеље прима. Ако није какав присан и крвни сродник. њега, кад у кућу ступи. дочекује муж, и тада се никад жепа не појављује. Највећа бп неучтивост билаодстране мушкога поменути нме жене онога у чију је кућу дошао, а још мање извештавати се о нахођењу домаћице. Алп не треба мислити. да Јапанескиње баш вечито одвојено од света жнве. Не. Има пзвесних

ДО М А

ЋП Ц А