Домаћица

АФОРИЗМИ

Надање је неспгурна радост. У коју кућу не улази сунчева светлост, у њу улази лекар. Кад ес хоће да еазна оно, што нико пеможе сазнатп. па се прптом преетавља као да ее то зна. онда се. то у натем добу назпвље мудрошћу. Срећан је еамо онај на овом свету, ко у послењем часу свог жпвота, може за себе рећп: нпти еам кадгод помислио. нитп учинпо како зло у моме животу. Све евоје па и живот свој ставптп на коцку, да би жпвот свог ближњег епасли од смрти. то је зајста највећа врлпна ' А колпко нас има, којп се можемо овом врлпном похвалити ? Здравље је највеће благо овог света, за љим долазп лепота, а напоелетку ббгаетво. Вештпна продужавања жпвота еастојн се у томе: да га човек еилом не скраћује. У човечанетву, као и у цриродп, нитп ее шта ново ствара. нитп штогод пропада, него се само мења. Има двојакпх људп на евегу: једни мисле ц верују онако као што говоре: а други нптп верују, нити мпсле онако као што говоре. * а .Ђубав и благост су извор срећи. Обпчаји могу поетојатп и без закона. а законп ее морају на њима оснивати.

ПАБИРЦИ

Расарострањеност равних јелика на земљи. Напредак, који еу најглавнији европски језпци за последњпх 80 годпна својом распрострањеношћу постигли, пзражен је следећпм бројевима : енглески језик, којп еу поЧетком овог вска само њих 22 милијуна говорпли. говоре данас њих 90 милијуиа: Руским језиком уместо 30 милпјува, говоре данас њпх 63 милијуна: ншапским су почетком овог века говорили њих 32 мили Јуна, а данас га говоре њпх 44 мплијупа: пталијанскп говоре данае 30 ми.тијуна. а говорилп су њиме иочетком овог века само 18 милијуна; португалскпм језиком говорл дапас 44 милијуна, говорило га је само 8 милијуна. Сравнивши ; ове бројеве. пзлазп, да данас говори Енглесви 310%, руски 110%, шиаиски и талијански ло 36%. више него пре 80 годииа. Као што се ј.

впди пајвећц напредак учинно је енглески, а за овим руекпјезпк. Смртноет у најглавнијим светеким варошима. Но званпчнпм податцпма, у прошлој години, просе^гно узев, умирало је недељно: у Калкутп 25: Бомбају 29: МадрасуЗб; Паризу 24, Женевл 22; Брпелу 30; Амстердаму 23; Ротердаму 25: Хагу 22; Копенхагену 20; Штокхолму 30: Христпјанпјп 20: Петрограду 36: Берлпну 26; Хамбургу 23: Дрездп 24; Бреславп 22; Минхену 30: Бечу 24: Пешти 35: Риму 29; Иеапољу 2<> ; Турпну 19; Венецпјп 26: Лпсабону 33: Љујорку 24: Фпладелфпјп и Балтнмору по 17. Насељеност у Сједи^ним америчкпх државама пзноен по овогодишњемпоппсу 49.000.000. Овај број сравњен са наеељеношћу у 1870 годпнп показује впшак од 11.000.000 душа. Журналистика у Америци. У Сједињеипм државама и у Канадп пзлазе разнпх новпна 10.131. Укупан број евпЈу новпна на Један даи њшосп 20.677.538 бројева: а кад ее ерачунп ова цпФра за једиу годину, она износи: 1 ..826.473.592 броја. Нос и очи. Францпс Грозе у евоме делу, „Оеповп лепоте“, пзмеЈр' оеталог, говорећп о носу и особптом кроју овбг органа на човечпјем лпцу, разликује по њему характере људеке. Тако он вели: _Ако је нос у корену.јако развпјен, означава храброст п енергију: а ако је ередппом грбав (орловски нос) означава даровптог. поноситог човека, еа склоностпма к леппм вештпнама. Нос, којп је еасвим прав, као на грчкпм статуама, означава племенитост и особиту моћ размпшљања. Мали нос, озиачава огранпченост н скученост душевну. Узан нае означава плашљив и мекушан карактер; а малп, узан и шпљаст пос, означава лукавство. Затупает иос, преетавља еујетан п лакомпслен карактер. Нос, којпје на свом врху на горе узвпјен, преетавља надувепоет п дрскост: а ако је својпм врхом . на нпже повијен, и пскрпвљен, мреставља заједљивог, џангрпзавог ииемевајућег човека“. Нстп ппсац вели за очи следеће: „Очп еу • огледало душе; оне еу прозорп кроз које вешт посматрач може загледати у иаЈскривенпјп кут човечије душс п срца. — Црне очи оли' чавају снагу и виспрепос.т; илаве, благост п вериоет : мрке њежност и постојансто ; мора। ете, несталноет и лукавсто. Нетурене очп, знак су доброг иамћења п одважности; мале, дубоко упале очп — знак пакости, злобс, осветљивоетп, препреденоети и преваре“. Протину несиавања препоручује један лекар следеће средство: „Ваља окваспти половнну једног пенншра у хладпу воду, добро га псцедптп, па онда превпвши га иа пола, његовом влажном странбм обложмти врат и половину иотиљка п увезати. Депство овог средства је брзо п прпјатио, јер ее ускоро опорав.вајућим спом заспи. За оне, који се ду‘ шевио јако напрежу, па усљед тога, илп усљед брпге илп туге изгубе, еан, ово је срес। тво као невино иајирепоручљпвпје". Одело ушсите боје, веле да је оиаспо пмати на себи, кад.се човек бави у бливинп Вараз-

ДОМАЋИЦА