Домаћи живинарски љекар

26

лиао, да нан дуго за радњу способни буду. Коња подкивати није баш тако лак посао, као што неки мисле. Ово је један од најтежн послова. Што толико лиого коња има, који од коппта болују, то само подкивању прципсатп можемо, кад узиемо, да они коњн, који никад подкиванн нпсу бплп, на копитама нпкад неболују. Коње зато подкпвамо, до им коппте од брзог квара сачувамо. Код подкивања се ово у обзпр узети мора: 1. Од коппте се нора само онолико одузетп, колико је тврдо, пначе ће ковач одма покварнтп коппту, ако у мекану частнцу засече. 2. Копита се нора тако сматрати као нокат на човечпјем прсту. Ако дакле у жпвац, што кажу, усечемо, навућп ћемо саио болове; а код коња је јошт rope, јер он на ноктпма сву тежину носи. 3. Кад ковач копиту за подков прнправ.ва, несме стругач у висину држати, јер лако засећн може некану част копнте, него га мора косо држатп. 4. Коппта се мора једнако доле пзсећн, да терет на целу коппту једнако падне. ада је једнако пзсечена тим дознати можемо, кад је на равно местонетнемо, н. пр. на даску, пак ћено одма впдпти моћп, да in све частнце коппте даску једнако додирују. 5. Гдпкојп ковачн копиту једнаку направе. кад сасвпм црвено уснјано гвожђе на копиту метну, пак је пзгору. Ово нпко ковачу нек недопусти, јер је за копнту јако шкодњиво. 6. Подковнца се мора управ.ватп no копптн, а не копита по нодковици, т. ј. нетреба допустити ковачу да изсеца копнту као што је он гвож^е