Домаћи живинарски љекар

48

на оста.хе ствари, које се на зезгљн налазе, тако п на воће, а ваздух то после на односном предмету осуши . Кад се дакла таково воће поједе, од.ма се укажу на језпку или зубном месу меурпћн неки, који се разједу, ако се брзо нелече, а ако се одма затим стаје да се лечи, врло брзо про^е. Е тако је псто и код стоке са орошенои травом. Ако се је дакле прп *ведром времену лака магла из пспарења створпла, а она се мора прп ладној ноћп као роса на траву слећи, стока ту орошену траву пасе и по њој се шеће, те се и њој уста и мека места мер папцпма орањаве од тога отрова; ту се пајпре меурићи укажу, коп се у онако шкодљиву бољу претворе. Кад се дакле овакова говеда непрекпдно на пашу терају и пасу, при чему се отров пз пукнути меурпћа на траву проспе, п кад за тако обољелим говечетом здраво марвинче пасе, шта сљедује? да се п ово здраво разболетп мора. Кад болесно иарвпнче путем путује, пак истп тај гној ходањем по путу разсппа, п кад на тај траг здраво марвпнче iianf>e, мора ту бољу добптп, без да је на оној лпвадп плп пашњаку пасло, гдп је болесно марвпнче пасло п ходало; јер је ова болест псто тако прпљепчива као п шуга. У местпма, гдп се стока у штали рани, и само се једно или два говечета на пашу пстерују да орошену траву пасу, пак кад овако говече оболе, таки пређе болест п на сву другу у дому налазећу се стоку, п тако мора невпно марвннче са узрочппн да болује; п шта више, ако се боља ова одомаћп, тада п људи на опанцима гној овај раз-