Доситеј Обрадовић у Хопову

Извори 7

етва под +). писано 10 марта; 8) Извештај изасланика о измирењу хоповеког братства, писан 14 марта. Акти под 2, 8 и5 писани су руком Теодора Милутиновића. За карактеристику поочима, Јосентејева, Теодора Милутиновића, ови су акти веома важни. 10. Разно из топовске артиве и библијотеке. Осим поменутих протокола, прегледао сам у Хопову књиге које је Доентеј читао, што је обично он сам потврдио својим записом на књизи: прегледао сам, даље, разне акте, протоколе уговора и признаница, протокол парусија и сарандара, савремене записе по књигама и некоје мане. - :

] |

(О језику и травотису рукописне грађе. Језик протокола, циркулара и аката је у главном руско-словенски црквени. Да. ли је тај језик правилан или неправилан и колико, зависи од знања писаца. Има и коректне црквене словенштине (нарочито из митрополитове канцеларије), али је већина ове грађе писана макаронским језиком: црквено-словенеким у основи, али више или мање прошараним, и то без икакога правила и доследности, народним српским језиком. А има места која су писана скоро чистим народним језиком, само се овде онде омакнуо по који словенеки облик или црквена реч.

Мето је тако иправопис недоследан, п ако се сви труде да пишу словенски. Долазе уобичајене у црквеним руским књигама скраћенице, акценти и спирити, натипсивање последњега слога и слова; у се у речи редовно пише 8,07% — %, место % се често пише ~ (на пр. #), меша се ~ — и,% — е; за. долази доста често ј, те се нађу п овако писане речи: којоћ, јоштњ, калајлпо, јеромонахљ. Све ово сведочи, да концинијенти и бележници и наших ередшнњих власти у ХУШ в. нису били чврсти у службеном језику и правопису.

Према овакој недоследности, ја сам се одлучио, да овако поступим у штампању текетова и цитата. Где је језик очигледно црквено-словенски, онде ће се задржати и словенски правопис, али ће се изједначити, пи увести нормални руски, екраћенице ће се разрешити, надметнути слогови и слова ће се епуетити у ред, акценти и други знаци изоставити. Текстови у којима превлађује српски језик, штампаће се сриским правонисом. Прилози на крају књиге ће се штампати потпуно онако како су писани, те ће се моћи на њима видети и оригинални вравопис.19) = =

9) Манастирски протоколи, особито намеенички тефтери важни су и зи историју српекога језика и нарочито за лексикографију, јер долазе многе народне речи (и варваризми) од којих ако гдекоје и долазе у Вукову Рјечнику, ипак су овде потврђене за више од по века пре Вука. На пр. имена радника: везилац или везач винограда, берилац, два шљивна

Књиге Матице Српеке 19 н 20. 2