Доситеј Обрадовић у Хопову

Глава [ Генер. визитација Фрушкогор. ман. 1758 да

ступивљиже по старому обљлчао — наказанђ бти пматђ.“ На завршетку визитације свакога манастир= појавио би се главом митрополит у манастиру, поучио би братију на збору, одслужио би уз велику асистенцију свечану архијерејску службу, на којој би говорио слово опсам или епископ Партеније. Онда. би се комисија кренула даље, у други манастир.

Визитатори су свој задатак веома савесно извршивали. О том сведочи огромни визитацијони протокол који је пун, натучен сваковрсних података о сваком манастиру, о свима манастирцима и прњаворцима које су затекли. Ти податци, на месту и "марљиво прибрани, дали су тачну слику пашега монаштва У половини ХУШ века.

Прво је пала у очи велика запуштеност манастиреких зграда. То је тако раздражило митрополита, да је на половини пута, из Прибине Главе, 1 јула упутио свима манастирима циркулар!“) који почиње овом јетком папоменом: „Обичај је у нашем монашком чину, кад брат занеми, често кад већ умре, да га тада тек траже, пду му у походе и труде се око његова спасења, кад се за то врата затворе. Тако и зграде цркава и ћелија манастирских и кровови 861шају; које од бујне кише, које од честога капања са стрехе развале се, руше се п урвају се. Тада тек, кад се штета начини, дижу их, покривају н наново зидају. О да тешке п крајње лености, непажње, не“ марности п безумља!“ Наређује, да се на зграде боље пази, да се кров често претреса, пре него што падне зид п измоловани сводови и темпла изгњију и ствари побуђаве и поплесвиве; да се око куће и цркве ископају јаркови, да би кишница могла отећи.

Још је митрополит прегледао Хопово, па је зачас прекинуо пут и вратио се у Карловце. Он је прилично познавао своје калуђере. Али оно што је видес

12) Хоп. Циркул. Прот. бр. 89.