Доситеј Обрадовић у Хопову

30 Доситеј Обрадовић у Хопову (Сви податци из овога доба, особато из протокола | генералне визитације, сведоче, да су наши. Фрушко-

горски монаси на своју руку увели олакшано монаштво, да су, према том, заборавили на своје обетеи забацили дужности које из обета истичу, да су, дакле, само по имену били монасу. Нарочито се није нико сећао првога обета — неимања и сиромаштва. Овако | је радио и текао — себи. Већ правила Вићентијева забрањују осопштину,!>) „ибо изљ таковни особшипи, паче же ересеџ, не точпо обшество разорилоса, и || пћија и молитве церковнеа и особина монахомђ долживи сокрашцавтса и оскудђвазотђ, но и мјрекимљ облазнђ творитса и монашескти чинђ вђ мерзостђ и вљ ненавидћбнје имљ еств.“ Али се митрополит уве|| рио о генералној визитацији, да су ова правила била || забачена и да наредбу о општежитију нико није ни | на ум узимао. || Визитатори су у протокол уписивали не само шта има манастир него и сваки калуђер своје. По|| | казало се, да је било врло мало калуђера који нису имали ос»пштине, нарочито винограде, шљивике, кошнице, баште, марву, коње, кола, суде за вино и ракију и којекаки алат економски.

За визитаторе, у осталом, то није било ништа ново. Архимандрит шишатовачки, члан визитацијоне комисије, имао је п сам 14 мотика винограда, 800 дрвета шљива, винских и ракиских судова 120 акова, 3 винске каце, у њима 150 акова; и реметски игуман је имао од прилике толико. Дакле и они сами којима је поверено да контролују, да ли се монашка правила извршују, нису их извршивали. Што је најчудније, манастиру Гргетегу је био настојатељ сам митрополит, па ипак и калуђери тога строгога човека имају осопштине.

15) Буг тумачи у Рјечнику ову реч: „осопштина, у Ррушкој Гори по манастирима, оно што калуђер који има само своје осим манастирскега, н. п. виноград или кошнице.“

ар ЈИ расе