Доситеј Обрадовић у Хопову

Тлава П Борба за осопштину 51

секретару 24 дуката, Андреју Андрејевићу, постФервалтеру варадинском, 12 дуката, и понешто дворским служитељима. Председник је рекао: „Даћу ја 15 дуката,“ богати архимандрит раковачки рече: „Даћу ја 20,“ Остале порезаше овако: Хопово 30 дуката, Шишатовац 20. Ремета 18, Бешеново 16, Врдник 18, Јазак 19. а остали ће дати како могу. Али кад је требало давати, запе цела ревена. Неки почеше викати, да у то „неће пристати, нити имаду откуд давати.“ И у тој буци оде свако себи.

Спиридон је после, са знањем својега архимандрита, извршио одлуку иришког збора.

Можемо мислити, како се изненадио митрополит, кад је у Будиму, откуда се још не беше вратио, добио молбу из које се уверио, да калуђери ни после беочинске наредбе не мисле да је питање о осопштини свршено, него се још нечем надају. Одговор његов на меморијал је ппак миран.“')

„Посредћ ношеденишхђ трудовљ нашихљ за вбчнос еватнхљ монастнрен благостоанјее подемлемњхљ олучитси намђ изђ иришкаго вашего, невбдомо коимљ духомђ совокуплбинаго собора подђ 10-амђо сего шраати мтрекихљ похотен полное писане“, — тако се почиње одговор из Будима од 18 марта. Ви мислите,

тако, од прилике, наставља митрополит, да сам оп-

штежитије у светим Фрушкогорским манастирима ја увео. Није оно од мене, него од самога господа Бога и његових светих апостола, богоносних отаца светих, свих благочастивих наших српеких царева, кнезова, деспота и богоугодних ктитора и оснивача. МИ сва побожна братства сматрају ошштежитије као први знак својега анђеоскога лика. Само су сремски калуђери узели осопштину. Али она није законита, а докази за то наћи ће се у беочинском циркулару од

Будима).

зђ) Хоп. Циркул. Прот. бр. 50 (18 марта 1754 г. из