Доситеј Обрадовић у Хопову

Глава 11 Раздор у Хопову 59

Испитао је пре свега, да ли се испуњавају празила Вићентија Јовановића „у 94 пункта“ и „придатихђ 5 пунктовљ Ихљ Екселепши.“ На 234 тачку, која наређује, да се настојатељ у важнијим стварима саветује са одбором калуђерским, т. з3в. заклетим етарцима, одговорише братија, да за послове мана“ стиреке нека братија знају, а за неке послове не знају, јер архимандрит има неку чудну нарав, „и кал што намисли, оно и учини, никога и не пита.“

Архимандрит Вићентије је даље испитао, да ли су сви дали све у општину (чули смо шта су одговорили), и да ли су урадили оно што им је ој лане ској визитацији наређено, па се уверио, да су нешто урадили а већину нису.

Онда је архимандрит прегледао економију и рачуне. Дознао је, међу осталим, од братије, да је хаџиЗахарија још 1751 године, кад је постао архимандрит, узео манастирских новаца 557 Фор. и дао Г. Архи; епископу, а братству неће да каже, шта је радио с новцем, п да је донео од Г. Архиепископа за Павла. синђела у парусију пар хаљина, које оп и носи.

Најзад је испитао намесника и Сппридона о иришком збору и све разабрао и записао, наредио којешто, и тако је завршио истрагу. !)

На недељу дана после тога (27 маја, јамачно потто је добио нова упутства од митрополита) дошао

је Вићентије опет у Хопово и начинио јеу манасти-

ру нов ред.

На површину искаче човек који ће за неколико година имати видну улогу у Хопову, и који кејну току даљега приказивања стајати у средини нашега пнтереса. То је јеромонах Теодор Милутиновић, поочим Доситеја Обрадовића.

Вићентије је донео у манастир „указ“ митрополитов по којем је хаџи-Захарија на шест година од-

ту Истражни протокол, у хоповском делу.

љут иверје раме

падавине

= у Е њ