Доситеј Обрадовић у Хопову

'б> Доситеј Обрадовић у Хопову

мирски свештеник, па кад је обудовео, дошао беше пре 9 година у Хопово и ту га је постригао крушедолски архимандрит Никифор. „Таинства и прочи церковиљта устав отљ чести разумђетфђ, читати, пошати и писати в'Бдаетљ“. Богослов је, дакле, био слаб, али је практичне свештеничке дужности знао.

У руке ове двомице је архимандрит Вићентије предао судбину манастира Хопова, док је прави старешина лежао у „аресту“ карловачком.

Врховни намесник је био човек танкога образовања а и малога васпитања, од природе добра ерпа и веселе нарави, али своје главе а пргав; по навикама више световњак, него монах — као већина ондашњих калуђера. Своју владу је започео тим, што је истога дана, када је примио управу и положпо заклетву, да ће „братију содержавати и љубити, како старе тако и младе, једнако“, монаха Авакума, без сабора и без ниједног заклетог старца, повалио и својом руком му ударио 25 жестоких удараца. А десет дана после тога још је горе прошао монах Симеон. Намесник је наредио „пађенију“, т. ј. заједнички рад све братије, у овај мах, да се цепа лико. Несретни Симеон беше заспао. Намесник га нађе, из-

бије га, опсује му „пас-мајку“ и назове „унцутом“,

и. ваљда, кад се јадник оградио против бруталног поступања, намесник се није тргнуо, него му је, претећи, довикнуо: „Ударићу ти 50 батина. пак не иди митрополиту, но иди к цару те ме тужи!“

Са хаџи-Захаријом Теодор већ од пређе не беше у љубави: архимандрит већ неколико година пије хтео с њим да говори. Теодору је сад годило што

је он господар, наместо Захарије, џа му је једном

приликом, док је архимандрит био у затвору, псовао и оца и матер и претио, да ће му 100 батина ударити и сву ће му браду очупати.

Прва седница братског сабора под новим старе-

знином беше 4 јуна. Тада је пред свима прочитана