Доситеј Обрадовић у Хопову

|

Мими

Упис МВ ОВИ" ЕН

64 Доситеј Обрадовић у Хопову

освећена св. великомученику и „цблебнику“ Пантелејмону и то стога, што је тај светитељ био „заветни патрон“ хаџи-Захаријин.о)

Хаџи-Захарија је био побожан човек, али тек калуђер својега доба. Побожан, наравно, у ондашњем смислу. Зацело се не може одрећи побожност човеку, који се у оно доба,%) при онако тешкој комуникацији, преко земаља у којима није било скоро никаке јавне безбедности, кренуо да стече часни назив „хаџија“. Али је он монаштво схватао онако како су га онда сви схватали. Монашки обет сиромаштва није у њему сузбио жудњу за имањем и тецивом. Он је имао лепу осошштину за коју се веома одлучно 60рио, па је за њу и страдао. Волео је и раскошност. Имао је „чинно“ одело, међу осталим црну бунду, алију, џубе, Бћурдију и доламу од црне „дамашке“. Имао је, даље, осим собњег намештаја, и којекаких ситница (уз остале и огледало), а и скупоцених ствари, тако: епитрахил златоткан, набедреник златом везен, с китама и иконама, који је вредео 40 Форината, крст водичарски сребром окован и украшен камењем, 8 крста вратна, голпион оковат и позлаћен, украшен камењем и бисером, кандило сребрно и гдешто позлаћено и украшено камењем, 2 чаше ракиске сребрне па позлаћене и свиле за један стихар. Ове драгоцености су процењене на 270 Фор.

Хаџи-Захарија је бпо човек тврде главе. Братија се туже на њ да има „неку чудну натуру , кад што намисли, оно и учини, никога п не пита. Већ тшеснаест калуђера је он које отерао на пут (да просе за манастир), које протерао, те су на страни и помрли. (Ово вели за њ супарник му Теодор. па ако и одбијемо од овога доста на претеривање, ипак ће нешто остати. Што је Хопово у борби за осопштину водило

5) Ир. Радић ор. 6. 12. - 6) У једној рукоп. књизи хоповеке књижнице има овај запив: „1182 л. 17 јан. пође игуман Захарија поклонити се св местом и св. гробу господњу.“

| | 1 [