Државописъ Србіє св. 1

17 Као што смо и кодъ пиіенице примѣтили исто тако и кодъ овса увиђамо, да е прва година 1857. найплоднія а лакьска 1862., найоскуднія испзла, коя се околность єдинствено неповольно иладавшимъ климатичиимъ .упливима приписати има. Ово потврђенѣ утплнко пре за умѣстно узети се моисе, уколико в крозъ цѣо овдѣ сматраный временый просторъ доста земльишта овсу посвећавано, а пшеници напротивъ у првой половини времена знатно манѣ. Удивителна є кднакость у количини произведеной на едномъ югру ушестолѣтномъ простору између овса и ечча, — оба жига дала су по 494 оке , кое у округломъ брою по 500 ока чини. Као што смо по гореия.юженомъ навели, да се стрмна асита: пшеница и ражъ вдннстнено у Сербіи за рану ліодій употребляваю, тако опетъ сада повторити морамо, да се зобъ: єчамъ и овасъ поглавнто за крмленѣ стоке кодъ насъ производе; слоимо ли пакъ аасѣлну колпчину и сиешеный плодъ одъ зоби,то получавамо слѣдуюће податке: ГОДИНЕ. посьяно ІОТЛРА. ПОЖНѢВЕІЮ. ЄДНО б ЮТГО ДАЛО О К А. . ! 1857. 401 26.585 664 1858. 41 4 21.139 559 1859. 29-2 16.166 553 1860. 49 8 21.408 428 1861. 386 18924 490 1862. 445 9.710 219 Засѣпнын просторъ одъ 40 ютара са зоблю довольно е великій, да се на нѣму добивеный плодъ као размѣръ за плодность летине усноити може; сталность е у производству зоби далеко снгурнія него кодъ я;ита и у овомъ смотреніо у правомъ противположеномъ правцу къ промеильивон природи кукуруза стой, о коме ћемо сода говорити. 4. КУКУРУЗЪ. При прегледу пшеничногъ производства наведено є, како е оді> нѣга одъ годинн 1857—59. мало засѣпано, а одъ годные 1860—62 прилично доста, али размакнуто нѣгово обдћлаванѣ сузило ѳ производство кукурузно имаюћи далеко претежніе првеиство у плодореду наше отечествене агрикултуре одъ стрмногъ жита. Све намъ се чини да в управа примѣрне економіе овомъ приликомъ поступала као и приватни люди што раде. Као што ће се одма доле видити, године 1857. и 1858. родіо е кукурузъ у изобилію, а 1859. врло лоше. ІІенаграђенын трудъ земльодѣлца у овой години побудило га н на промћнуу роду гкита и то такву, коя ће му трудъ болѣ наградитн са своіомъ сталношћу у пронзведеной количини, то се у слѣдству таквогъ суђеня лати сѣяня стрмногь жита. — У прочемъ засѣяный просторъ крозъ прне четири године узетъ 6 не по положенимъ броепима, но сразмЬрно къ употреблЬномъ сѣмену при комъ поступаню врло се мало одъ праве истине удалявамо, сходно поцрплѣномъ искуству изъ внше година и многи земаля. Државоппсъ Сербія. 3