Државописъ Србіє св. 2

30 скотъ ратовапя имађаше нашъ народъ велику волю танође на Турне да устапе, алн князъ Милошъ слушаюѣи пріятельеке совѣта цара Николе, уздржаваше га не съ маломъ мукомъ одъ оласногъ и са свнмъ излишногъ нагона родолшбія. Текъ на годину дана у Новембру 1830. године , издаде султанъ Србіи хатишериФъ, у коме се нареди: да Србія наследногъ кмяза добіе, да іой се старе границе поврате, да се спаилуци улику, приходъ пакъ одъ овы у округлой суши изнађе, као и онай одъ пореза и порти годишнѣ плаѣа, а тако исто да и сви ђумруци у землъи подъ србску управу дођу. МеЬу тимъ све ге ово одма не изврши. а то зато, што Турцн мислише, да ће лольска буна па концу 1830. године букнувшаРусію ослабнти, пакъ да може съ пвоиъ заключеный уговоръ и ненспунѣнъ остатн. Шга внше, Францусна днпломація наговараше є као оно и 1806. и 1812. године и на самый ратъ противъ Русіє , кои бы Поляцима као невольна диверзія быо. Међу тимъ при свршетку 1831. године буде буна у Польской савладана, и прође и цѣла 1532. година, а Турци Србима не учините сходно уговору єдренскомъ. Текъ у пролеће 1833. године приволе се они то учипити, иоглавито зато, што имъ Руси у то време противъ продираня Ибраимъ-пашиногъ у Малу Азію у помоћь дођоиіе и што имъ единъ миліонъ дуката одъ ратны трошкова опростите. Поредъ стары граница получисмо мы и ђумруке и све приходе зема.іьске на вольно расположенѣ за накнаду годипшЬгъ данка одъ 2,300.000 гроша,турскій. Све до године 1830. узималѳ су у земльи пастанѣне бывше спаів своє приходе непосредно, а надъ хатишериФъ прочитанъ бы , они престану то чипити, но србске ій власти заступе у томе. Овн приходи купите се за годину 1831., 1832. и 1833. за рачунъ стары спаія и бѣше имъ лредавани, надъ се пакъ 1833. године данакъ у округлой сумн опредѣли , онда и приходи спаійски постаиу еданъ дѣо држапногъ прихода и то е зажило одъ Ђурђева дне 1833. до Митрпва дне 1834. године. Порезъ пакъ одъ године 1821. до 1833. узимань є свакогъ полгодія , надъ 14, кадъ 16 и 17 гроша порескій , а у години 1834. по 18 гроша съ главе на главу, те тако ова дна прихода найвећій дѣо и сачиияваше. Цивилна листа пакъ княза Милоша оста она иста као и после 1815. године што се нареди, т. є. приходъ одъ арача, свела, водеиы ђумрука , чибука и одъ циганскогъ арача , о свитъ тога и приходъ мукада пѣму припадаше з« накнаду одъ кои прихода онъ опетъ 500.000 гроша чаршнскій у народну касу ллаћаіпе. Обште се кодъ насъ онда мис.іило, да су елаіє иного манѣ казале, да прихода нмаю, но доиста што є было, алиискуство одъ четирн године показа, да ти приходи пису о били и были, осимъ тога и бѣше ньино скуплянѢ съ великимъ трошкомъ и дангубомъ скончано и што се лака прилика без авѢетнимъ чиішвиицииа давала , да се о трошку явногъ прихода обогате. Зато се у годики 1834. науми , да се у мѣсто државногъ прихода иоглавито у главпнци и десетчарскимъ сиронинама састоеѣій се нѣкій родъ катастера сачнни, како бы сви жительи сходно евомъ иманш и данакъ државнын плаћали. На тай конацъ полиса се у годики 1834. у цѣлой земльи непокретпо иманѣ и дозпа колико има: дана ораће землѣ, коса линада , мотика винограда и дрвета шльива. Алн овай иосао не ступи у животъ ; еръ на скоро затнюъ на концу и сіе и почетку 1835. године догодивша се Снмнѣева буна учини вештествеие измѣне у др-