Државописъ Србіє св. 3

105 Безъ сваке е сумнѣ занпмльпво знатп у каквомъ е проценту людство поедппы округа у Србіп растдо, а то зато, да бы дознали одъ колике е полптпчне вредности кое одъ ньп по наше правительство было, Горня скрижаль дае наыъ о томъ предмету довольногъ обясненя у Бременомъ простору одъ двадесетъ година пзмеђу трећегъ и посдеднѣгъ у годпнп 1866. пронзведеногъ поппса. На сномъ е мѣсту већъ наговештепо, да е сво людство Србіе — дакле и свп Дыгани — само у дваредъ пописано и то првый путъ у годпнп 1846. а последньііі путъ послѣ 20 година, т. е. 1866. годппе. У свпмъ другпмъ поппснпмъ годпнама Цпганп пли ппкако броянп ннсу нлп ако и есу а опо су само они коп стално живе а скптаюћи су были увѣкъ пвоставлянп. Оспмъ ове две речепе годпне нема у насъ ни едне, кое бы се међу собомъ сравнитп могле по реду мпоженя свега людства у поедпшшъ окружіяыа. За србску државу — а и народну будућностъ — одъ найвеће су корпстп, са приплодомъ людства, была окружія: княжевачко и алексипачко, у копма се людство после свакн трпдесетъ годпна удвоява, одъ пайманѣ су пакъ была: шабачко и вадѣвско, у копма се п осамдесетъ година пзпскуе пакъ да се становнпштво удвой.- Обо су врло големе разллке у земльп са прилично маленомъ површпномъ као што е наше отечество. Но мы овдѣ говоримо само о яашои земльи алп треба знатп да у Европп довольно краева пма, у копма се людство броемъ никако и крозъ 50 годпна пеномпче. Ово е оспмъ осталогъ на жалость са Србима православнимъ преко Саве случай, одъ кои су у епархіп бискупа ђаковачкогъ у годпнп 1819. 152.761 душа наброянп, а у годпнп 1865. мало више, 158.460 душа; докле е пновѣраца у истомъ томъ краю у првой годпнп 147.311 а у последпьой 190.524 становнпка нађено. Србство дакле пзвапъ Србіе попрптта за свои народный развптакъ већъ впше неналазп, туђпнп га силио сиречаваю. Средпѣмъ проценту мпоженя цѣде Србіе одговара онай изъ средине пѣне, пзъ крагуевачкогъ округа, наша пакъ престодшіца пыа двогубый размѣръ множеня цѣле землѣ, а ово се и кодъ свіго нѣш другарпца у Европп потврђуе. По овой количинн множенл судећп, кадъ бынешто ну будуће у пстой сназп остала, пмао бы Бѣоградъ па краю овога вѣка 60.000 становнпка. У сдѣдећой скрпжалп назначенъ е за свако окружіе брой обштппа, варошп п села пађенп на краю годпне 1866. Окружіє Овштшта, ВАР0ШИ, Села Варошп п села окупа. і. Варошъ Бѣоградъ 1. 1. і

* 1. 2. Алекспначко, 41. 2. 121. 123. 3. Бѣоградско, 52. 1. 121. 122. 4. Вадѣвско, 70. 3. 188. 191. 5. Княжевачко, Д41. 105. 106. 6. Ії-рапнско, 71. 4. 75. 79. 7. Крушевачко, 49. 2. 213. 215. 8. Крагуевачко, 84. 3. 175. 178. 9. Подривско, 28. 2. 89. 91. 10. Пожаревачко, 150. 2. 182. 184. 11. Рудннчко, 47. 1. 109. 110. Државопиођ Срвіє / 14