Државописъ Србіє св. 3

109 Народъ се е у Орбіи у сдѣдуюћой мѣрп крозъ прошды 50 година множіо: Годпде Врой жител.а Годп шпи Мііожепф. СВЕГА. На миліопъ жителя 1815. 401.350 | 16.926 27.250 41. 841.447 I 25.255 14.673 67. 1,238.093 ! Савъ времеиын просторъ одъ прве годпне мпра до прекланьске годные поделилпсмо на две половіше, павъ за дивно чудо, у првой е половины скоро двапутъ яче народъ са прпрастоыъ напредніп быо неголо у другомъ. Еровъ првы 26. годпна народъ се е выше него удвоіо, а прозъ последиьн 26 ніе ніі у пола впше ячіп. Да е пакъ онай процентъ множена а после остао коп у првой половпяи времена владаше брояла бы Србія годпне 1870, надъ десетый попнсъ буде, преко два лишена жителя а овако ако и 1,300.000 покаже лена ће срећа быти. Србія пакъ са два ыиліона народа и толпко дуката државногъ прихода, нмаюћп къ томе н 100.000 добропзвештены войника тешко да Хе волѣ иматн п далѣ арачъ да плаћа, већъ Хе заузетп прпкладно іой мѣсто у породицы европскп држава пзгублѣно већъ пре петъ етотпна годпна на рѣкн Марины. Заннмльпво е внднтн како е кодъ насъ людство све до годпне 1840 броемъ исполинскій нанредовало, управо као и у државама сѣверпе Аыерпке, одъ тогъ доба пакъ овамо изгуби оно половппу свога полета и ако ера „пробуђене свести8 съ новодобпвенимъ уставомъ у земдыі наста. Мы одъ наше етранє прнписуемо и напредакъ людства, као п свакій другій, мудрпмъ у землыі постовћпмъ закоппма, пакъ кадъ пзъ горньи броева у мѣсто многохвадѣпогъ папредка одъ повозаведепы явны установа на противъ назадакъ статистика у землыі бележи онда мора да предняцы државно художество у ономъ савршенству изучили нпсу као што се издаю да су, еръ и свакій кои у цркву пде ипакъ незна „символъ вѣрн.8 Овдѣ текъ узгредъ сада спомннѣмо како в поредъ опале ячпне множенд жительства Србіе, и моралъ нашегъ народа яко у посдеднѣ доба посрпуо, еръ гомпдаюћа се парниченя, крађе, палѣвипе, убійства п друга друшствена зла, коя е звашічпа статистика прпбедежпда, опоминю родолюбиву кладу, да се ширећеыъ се явномъ злу што пре па нутъ стане. Само закона, пакъ опетъ закона, у духу пстипске слободе нанпсани п извршнванп, излечиће Србію одъ економне болестн п учпнвће ю политично пунолѣтномъ. Одъ како смо умочили перо да статистику Србіе пзрађуемо, одма смо себи за задатакъ поставили, да и ону осталы краева у копма Србп жпвѳ а поврь свега нѣне посестрпме Босне саставлямо, о ее землѣ, коя е много вѣкова политичну независпу п зависну заедепцу съ ньоме дедпда, у коіой треввеный србскій народъ живи и коя ће съ ньоме на вавекъ у теспомъ друшственоыъ одношаю стояти моратн. Изнашавши прибдпжнын брой жителя Србіе у год. 1807. по порезкиыъ попнсанпмъ тада главама, за Босну смо людство средствомъ броя арачкін глава пронашлп кое тада тамо наброяше. Саображаваюћій арачке тамошнѣ тлаве онымъ у Србіп у год. 1834. попнсанпмъ сравнително къ брою цѣдокупногъ жительства, дознати се съ врло мало погрѣшака може, колико е и у томе предѣлу Срба свега становатп ыорадо. Любовь къ самомъ предмѣту, наоружала пасъ е са евина средствпма предосторожности да нити себе нити другогъ кога у овомъ послу обманемо. У годнни 1850. Екрем-Сердаръ Омеръ паша еалошпвшп силу башама босанекпыъ, као просвећенъ управитель, одма даде и сво жительство Босне мушкогъ пола полисатп заедно съ кућама, кои носао послѣ нѣга валія Османъ паша у два ма обнови и то у година 1863 и 1867. До реченимъ податцыма судећи, кое ћемо у обширности на другбме мѣсту явности предати, овако е христіянско людство Босне крозъ 60 година нанредовало.