Државописъ Србіє св. 3

38 Почемъ <3рбія по своимъ народопривредшімъ тецивнпмъ пзворома међу оне землѣ у Ев; опп долазП, кое се поглавито са прапропзводствомъ занимаю, то и ніе другчіе ыогуће, но да е и пѣнъ извозъ у погранпчне кравве само у онимъ годпнаыа якъ кадъ ѳ нетто кодъ насъ плодородіе обильно а іоштъ и већіії е кадъ ѳ оно на западу оскудно; у протпвнимъ случайна догађа се да е кодъ пасъ пзвозъ или редованъ пли размѣрно и доста слабь. Обо се е последнѣ до убѣђеия у год. 1864 и 1865 догодило, еръ жетве обе предндуће годпне біяху у Европн са спровинаыа врло плодне као рѣдко кадъ што се догађа, докле се исто кодъ пасъ само за 1864 потврдити сме, алп никако и за предндућу 1868. У овой е нарочито у краевпма дужъ Саве и Дунава плодородіе и исподъ среднѣ кодичпне пспало, и неимаде довольно накнаде са добромъ жетвомъ по окрузпма ваше бреговитішъ, алп свакояко кодъ насъ небіяше шгкако онако грдне неволѣ у ужпваню найнужніп средства за лшде и стоку, као што то жнтелыі облшвпѣгъ Бапата у жалостной мѣрп доживите као можда никадъ донде; съ врло редкимъ пзузеткомъ, тамо у многимъ окрузима едва бачено сѣме повратише. У слѣдству наведеие причпне извозъ Србіе у год. 186% и піе могао прописано станѣ постііћи, али година 186% показуе намъ се као што су све у средню руку. У обе пакъ сматране.годпне беше увоза,__по_новчапои вредности еспапа, више по извоза, кое су далеко ре^ій появн, почемъ е свакоыъ кодъ 1&съ дознато , да Србія већъ и зато веѣуврсдпостъ еспапа извозити но увознти мора, како бы у сташо была да са виткомъ добивеногъ звочећегъ новца сваковрстне све опе раденпке исплатн, кои сваке годинё“рёдовно изъ облпжньп краева, а поглавито изъ сгаре Србіе, къ наыа долазе, да~ иамъ како при польской припредн тако пѣто и у занатскимъ предузећпыа одъ помоги буду. У подобнимъ годинама, као што су ове две у рѣчи стоеће, одъ пасивне тако назване равпотеже, мора се у нашой земдыг и прилична оскудица у новцу осетити, коя се по природномъ току сгварій, са увећанимъ извозомъ у одна едѣдуюЬішъ годннама накнадптп мора, а то бѣше у велико случай са год. 1866 и 1867. кадъ се поредъ редовногъ пзвоза обнчны трговачкій чланака, чрезвпчайне колочине жита, поименце пшенице, извезоше, то съ тпме звечећегъ новца опетъ у опой мѣри у земльи накушгее, коя е за одржанѣ равпотеже нашегь пароднопрпвредпогъ тецнва нулша. Као што е веііъ п са две ирошле годпне трговачкогъ окрета Србіе учннѣно, исто су тако и у ове две сматране у нрегледипмъ скрижадпма само они еспапи мѣста нашли, кои се како при извозу тако и при увозу у вредности одъ 10.000 гр. чар. и више показаніе, сви пакъ оетали члаици нису по пменце наведени. Овп су прегледи у томъ погледу обширпіи одъ подобпы за год. 186% а 1862Д сачнпѣнш, што у овнмъ стое изложена само предмети у вредности одъ 50.000 гр. и више а свн остадн исподъ ове ове изоставлѣпи су. Међу тпмъ крозъ све четпри године, узетп су ночешће и онакви члаеци, кои. премда и маню вредность было при извозу илп увозу одъ 10.000, односно 50.000 гр. чар. представляю, ако су само такве природе, да се цѣли сходно одъ занашніи чланака одвоитн небы смѣли, као што е превосходно случай са лштоыъ, стокомъ, кожама и пр. Точне процѣпе дотпчны количпна еспапа учинѣие су на основу цѣновника многій земальскп вропзвода и трговачки чланака, кое се одъ шѣстпы обштинскій властій у 21. вароши Србіе сваке седмнце бележе д статистичномъ одѣленю на далѣ израђиванѣ свакогъ месеца шилю. Они пакъ еспапи, одъ кои звапичны цѣпа нема , проце-