Државописъ Србіє св. 3

40 Одъ домаће стоке беше извоза у год. 186% врло слабо, едпо зато, што кодъ насъ жита 1863 год. досга небіяше а друго и зато, што се збогъ оскудпце у нрму миога стока и у самой Аустріи покла и иреко грашіде царства распродаде. Осішъ тога постояше збогъ говеђе куге строго иадгледанѣ говеда у Аустріи у обе у речи стоеће године и ова се ирећутна забрана текъ съ почеткоыъ І866 године укиде; међу тишъ збогъ наведены санитетскій мѣра више Босна но Србія у трговачкомъ погледу пострада. Вина беше у годный 1863 доста а у слѣдуюћоц врло мало, ади ове године беше шдьпва прекообичайно много, те услѣдъ тога доби извозъ наше шлыівовпце за Босиу пакъ и стару Србію великій полетъ како у год. 1864 тако и услѣдугаћой за иьомъ. Ж одъ производи царства бильногъ было е у обе године вшие извоза но пређе, кое се нарочито извозу два пова трговачка чланка прішиеати иыа, кои до год. 1862 тако реїш у трговачком свету нп познати были ппсу: ово су дуге и суве шдьпве. Ови су еспапи, за тріеетанску оіяцу иређе тражеші, погдавпто изъ облшкнѣ Восне извозени, пакъ п данасъ иоменути край много дрвене грађе а иоішепце дуга езвозіі а тако исто и сувы шльива, и у томъ погледу наше отечество далеко надыашава, но има изгледа да ће п ово раванъ коракъ са носестримомъ земдьомъ крозъ мало година држатп моћп. Тако исто и производи одъ свплены буба постали су знатанъ предметъ извозне трговине текъ одъ год. 1863 а дотле небеше они готово у Србіп нвкако ни познати. Овоме е появу поглавпто болесть узрокъ, коя е та насѣкома у Италіи п Французской сяопала, те услѣдъ тога поврвшне отуда трговцы за сѣме одъ буба па н саму свилу, да по нашемъ отечеству купую, кои ю дотле нпкако ноодили иксу. Вуне а и кожа доста е у иоследнѣ две године изведено и тіі производи изъ царства животныя біяху у речепимъ годинама осимъ тога и на високон цѣни до тому, што вуна, као сурогатъ паыуна, збогъ утроеие овога цѣне, поводомъ сѣвероамериканской! рата, на евроискимъ тржпштаыа, и сама врло яко у цѣны скочп. Остале три купе извоза Србіе запремаюће предмете изъ царства копова, еепапе колоніядне и рукотворие, аесачиняваю никако неиосредну нашу нзвозну трговину већъ се више као оровознп еспапи усвопти могу почемъ су порекла заграиичногъ. ВРЕДНОСТЬ УВОЗА У ГОДИНИ 186% ИЗЪ г Р 0 ш А Ч А Р III I й с К I й КУПЕ ЕСПАПА Аустріє Турске ВЛАШКЕ СКУПА V /о У ГОДШІІ1 1862/з °/ / 0 I. Ране . . . 1,098.586 74.950 460.923 1.634.459 1-8 767.397 1-0 II. Стоке . . . 505.950 3.112.000 70.450 3,688.400 4-2 4,402.189 5-6 III. Пшћа . . . 2,216,605 33.480 45.050 2,295.135 2-5 1,515.054 1*9 ІУ. Пропввода ивъ царства: была 8,909.174 2,771,376 264.130 11,944.680 13 5 7.812.034 ю-о V. „ животины 4,834:372 1,405.720 1,838.985 8,079.077 9-1 6,343.905 8-3 VI. „ копова . 7,546.727 971.440 3,610.745 12,128.912 137 21,406.494 - 28-2 VII. Колон, еспапа 7,646.463 Я 88,100 7,734.563 8-7 7,789.947 10*2 VIII, Рукотворпнѳ 32,536.657 4,068.645 14.400 36,619.702 41*4 17,476.857 - 23-0 Скупа .... 65,294.534] 12,437.6111 6,392.783] 84,124.928] 94*9167,513.877 88 2 IX. Равны еспашь 2,826.047І 1,278.093| 415.975( 4,520.115] 5*і| 8,445.334] 11*8 Свега .... 68,120.581} 13,715.704 6,808.758| 88,645.043} 100*0| 75,959.21і}і00-0