Државописъ Србіє св. 3

ДРЖАВОПИСЪ СРБІЄ. ОІСРЕТЪ СПОЛЯШНФ ТРГОВИНЕ СРБІЄ У ГОДИПЇЇ 186 3% И 186 Статистично оделепѣ министерства Фппансіе обтереѣеяо бывше прегледомъ пописіш кпыіга дгодства Србіе одъ год. 1866 а и стоке одъ псте, тако исто и повргаігае обрађешша у год. 1867. забедежене, ніе у стаиго было свое известіе о окрету еполяшне трговппе Србіе за род. 186% на време да изда, кое сада чпнн, преданаюћіГ явности како псту тако и слѣдуюћу 186 % уедаредъ. У Обе су у речи стоеБе годіше у много погледа налшсъ една на другу, нмаіоЬи особене карактерпстпчне црте, кое ііг одъ предндућій година у многомъ погдеду, као необычне издаю. Пре сиега опе су обе тако названо пасишіе прнроде быле, предстапляюћіії намъ у новчаігамъ вредностпма изражепу, прилично ячу увозпу одъ нзвозне трговпне. Олабіп извозъ обо у речи стоеБе годиие пма се не само малаксавшой трговпгаі са свішяма приппсати но п са говедима, а ово зато, што су аустрінеке власти, збогъ говеђе у Аустріи владавше куге, сва са стране дотершшга говеда строжіе санптетскомъ исиыту иодпргавала, а многа и пепропуштала, те съ тпмъ учиняле, да су наши трговцп радіе тай родъ трговпне и папустплп, него да се штетеимъ случайпостпма излажу. Нова наша тарифа за с се увозпе а и мпоге нзвозне еспапе ступила е 1. Фебруара 1864. годпне у животъ, те е и опа до иекле на ослабденѣ трговпне подѣйствовати морала, нарочито кадъ се у прнзренѣ и та околи ость узме, што е съ вьоме и контрола много етрожія настала, поглавнто што се увозногъ, фішієгъ рода еснаиа, тпче. Нова ђумручка тарифа (отешчашші у пекомъ степену пзвозпу и увозпу трговішу) ншла е съ друге стране провозной трговнип знатно тиме на руку, што ю е одъ непосредне ђумручішс сасвпыъ ослободпла, п само нске споредне таксе за ню задржала. Почемъ дакле шшаквогъ новчаногь пдаћаня сада тай родъ трговппе скоро нема да сноси, той іі контрола надъ пьомъ у толнко бдажія , пакъ то и есте лобуђенѣ, зашто га е статпстнчпо оделепѣ изъ круга спора обдѣлаванл сасвимъ и іізосташіло, кадъ е п онако само изразъ стране іте србске радсности, съ коіомъ наша у никаквомъ међусобномъ дѣйству нс стой. Осимъ тога значайва е пособію 186 % трговачка година и съ тиме, што е огіа последня у коіой е увозъ жита у Србію ячій одъ извоза быо, еръ са одма слѣдуіоћоиъ 186% годпномъ наетае нова мѣна наше пзвозие трговпне у томъ погледу, піто е у о вой' години знатна и дотле ііезанамћепа колпчнна рано у зрпу извозитп се почела, коп економнп процесъ и до данасъ трае, а траяће надамо се и у иаиредакъ у едиако обилной мѣри. Съ друге стране прпзііатіг се наравио іі то мора, да е ова подетна трговііна са житомъ у Србін текъ у слѣдству ослаблѣпе са стокомъ, а поглашіто са евшіяма, вастатп могла, ивузішагоћи до душе текуБу 1868. годгшу, у коіой е поредъ грдне колпчіше извезене раие іі пзвозъ сваковрстне стоке прекообичайно яко ноказао се као редко кадъ досадъ. У едѣдуюЬітъ скрнжаліша пзлажемо по обычаю нечисте и чисте нрпходе свію наши погравичны ђумрука, па брою 27, у дукатима цесарскимъ за обе у речи стоеће Фішансіялие годпне. 1