Државописъ Србіє св. 4

146 Судско устройство. Конгресъ предлаже: 1. Да се позову владе да у извѣстіями, кое явности предаю о управи грађанскогъ и трговачкогъ правосуђа, предходе кратки прегледи устройства судскогъ. 2. Да се понаособъ наведу у овомъ прегледу брой судова, ньинъ склонъ и надлежность за суђенѣ, величина простора и людства, сума пореза одъ земльишта, брой министерскій чиновника и пр. ТРЕНІЙ ОДСѢКЪ. Финансія. 1., Рѣшава: програмъ катастралне статистике у Флоренцу поднешеногъ. 2., Позыва владе да сачине катастралну статистику по заключеномъ програму и образцима. 3., Препоручуе владама оны земаля, кое парчетный катастеръ свршеный и сачуваный имаю, да сачине сваке године статистике: а. ) Промѣна у плановима, таблицами и катастерскимъ пред'мѣтима. б. ) Понѣкій цѣна, као: жита, стоке, и пр. в. ) Цѣна непокретны добара изложены явной продай, као и записане закупе. г. ) Одкупе одъ десетка. д. ) Заложеногъ дуга, и дѣйствителны терета, земльиште обтерећаваюћій. ПРОГРАМЪ. I. ДЕО. Нанела, методъ и обшта цѣль катастера. По усвоеномъ методу ради сачипепя катастера треба дознати. 1., Да ли се е имало у намѣри да се законито докаже собственость и да се постави право ове собствености, бывше полезно за сачуванѣ нѣгово. 2., Дали е была цѣль доказиване собствености путемъ управнимъ, како би іой у мѣсто тапіе служити могла, до противногъ доказа. 3., Или се е само хтѣло припознати собственость и нѣно образованѣ и процѣна добара, кои би поставу и подели земльиштногъ пореза служити могле. 4., Ако се послѣ доказане собствености, може опредѣлити и са катастеромъ чистый доодакъ ове исте собствености и по томе да се опредѣли и установи порезъ одъ земльишта. 5., Ако су се получили податци аеђу размѣрима поставлѣнимъ између: а. ) Катастера и уговора измѣну собственика проузрокуюћій, б. ) Катастера и заложне системе. в. ) Катастера и земльишногъ кредита. II. ДЕО. Доказиванѣ собствености. Насловъ 1. — Доказиванѣ собствености средствомъ парчетногъ мѣреня. ГЛАВА ПРВА. - ТРИГОНОМЕТРИЧНЕ МРЕЖЕ. $. 1. Методъ, видъ, величина и стуаанъ тачности тригон ометричны мрежа. 1.) Всу ли тригонометричне мреже почастне за сваку обштипу или су напротивъ правлѣне са повеѣимъ троугльима, обухватаюћи округе, срезове или области или су найпосле направлѣне средствомъ постепеногъ пододеленя великій троугля земльомѣрны мрежа спремлѣны за карте државе ? велике