Државописъ Србіє св. 5

нице и Суваче у Србій са броемъ дотичны Витлова; а тако су исто и сви Котлова т преписъ узети у коима се комовица и шливовица пеку, сачиняваюћій важно споредно заниманѣ србскій ратара. Найпосле записано е у примѣтби и кодико у комъ мѣсту и дрвета Дудова има помагаюћій намъ гаенѣ свилевы бу ба и добиванѣ свидены производа, у ньинимъ семеввма, чаурвпама в свровой сввди. Сви су ови едементи привредне статистике прикупдѣни по наставленю нарочито на ту цѣль на обштинске власти одпуштеномъ у коме е пре свега разложено, да се сви грађани позову да искрено и савѣстно на питана одговараю и по датке доставляю, почемъ е съ пописбмъ единито брига наше високе владе за дозеаванѣ правогъ станя польске привреде у броввима была, помоћу кои ће се далѣ дотични закона, у предѣть народее економіе засецаюћи, издавати моћи, а никако намѣра ніе, да се какви нубудъ нови порези съ тиме заведу иди стари повису, кое текъ услѣдъ договора између владе и народа быти може а не одвоено. На тай начинъ подучени податцы увршћую се међъ онакве, кои найвише вѣроватности за себе имаю, нити су наши саграћани, надамо се, у томъ погледу, што се попггеногъ саобштаваня податка властима тиче, иза другй просвећены народа заостали, кодъ кои се подобна статистична сниманя сваке годьне чине. Висока важность сачиняваня прегледа житвогъ производства, као главне части земльодѣлске статистике, призната е была у толикомъ степену одъ образованы влада, да многе повремена сниманя производства предузимаю докле ій друге и сваке године сачиняваю. Изъ напредногъ житногъ производства у извѣстномъ временемъ простору оцѣнюе се найвѣрніе обшта равнотежа између производства и трошеня стварны добара, павъ примѣтили се нетто, да е производство сировина слабіе одъ людства у датамъ времеиу коракнуло, то е одма и популарной влади задатакъ съ тимъ учинѣнъ да потражи узроке подобномъ появу и изнашавши ій, да се мѣра лати како ће обшту неволю одклонити, одъ кое само политична пропасть самогъ народа већа быти може. Обилно павъ производство са подеднакимъ трошенѣмъ найвѣрніи су доказъ доброте у земльи постоећій закона, а съ тиме се и политичный обстанавъ самы народа стално обезбѣђуе. — У слѣдуюћимъ врстима иацртаћемо у кратко саданѣ станѣ земльодѣлске статистике у европскимъ државама. У Француской налази се земльодѣлска статистичка у найвећемъ савршенству нити се у томе погледу друга коя земля съ ньоме равнати може.' «Іоштъ одъ почетка првогъ царства установлѣно е, да департаментални префекта сваке године по оврузима назначе: коливій е просторъ разнымъ родовима жита засѣянъ быо и колико е мѣрова разногъ жита, сваке године, на истима пожнѣвено. У годинама пакъ 1836. 1852. и 1862. чинѣне су простране земльодѣлске истраге по сеймъ гранама производства сировина съ чиме се досада ни една друга земля похвалити не може. Шведска има такође дугачку польско-привредну статистику починућу іоштъ изъ прошлогъ вѣка, у ньой се назначава количина посѣва и жетве свакоякогъ жита. У Русій е іоштъ у год. 1800. царскій указъ изишао, да се сваке године попише: колико е озимице а колико ярице у царству посѣяно а колико пожнѣвено, и ти се послови продужую одъ реченогъ доба, али на жалость засѣяный просторъ, као и у Шведской, познатъ ніе. — И руска Польска има свакогодишвю свою статистику производства житногъ по усеву и по жетви а кадъ што и по простору іоштъ од године 1827. Норвегія чини свое пописе житногъ производства заедно са полисомъ людства сваке і досете године, у сва три аіемента. И Данска е пописивала свое обрађевине у години 1838. 1861. и 1866. ала доста несавршено. У оближньой австрійской држави купе се податцы само односно ложнѣвеногъ жита ИЗЪ више вруновина одъ двадесетъ година овамо. А изъ Вовне границе имамо врло за-