Државопис Србије св. 14
за. динара 5,042.187
у години 1884 · · · · . -85
комада 247
1585 · · · · - - 49.951 7,880.880 1880 · · · · · . 44580 6,758.085 1887 · · · · -· -· 48.098 6,884.648 Свега · · · · · 172.871 26,415.745 Просечно · · · 43.218 6,603.936
Према томе извоз је у 1887. год. био за 22:26 процената већи, него ли у години 1884. Међу тим п овој су спОЦИ цене зналто пале, јер, докле је у 1884. години просечна цепа једног комада износила. 169 динара, дотле је у години 1887. долазиав само 147 динара за комад, дакле 13. процената мање.
()ваца п коза повежено је за динара,
у години комада,
1884. · · 76.170 87.099 1885 · · 95.708 15.270 1886 · · · · 26.029 1,091.748 1887 · · · · - - 91.200 748.514. Свега · · - · · 380.092 3,431.526 Просечно · · · · · 95.023 857.882
Извоз ове стоке био је у 1887, тодипи већи за 19:85 процената од извоза у години 1984. | овде су цеце у 1887. тодини опле много ниже
од цена у години 1984. Просечна цена за један
комад ове врсте стоке износила је
у години динара 1884. . . . . .11'50 ОВИ 5:20)
Покрај стоке најважнији предмет извоза јесу буве шљиве, 1! извод њихов сваке се године увећава.
Тако извожено је сувих шљива
за. динара
у годинт килограма, 1584 · · 20,056.155 6,871.032 1555 · - 28,225.777 5,774.682 1886 · 95,788.200 9,978 027 1887 ·• · 41,295.700 9,520.798
Свега · · · 120,360.832 32,139.484
Просечно · · · 30,090.208 8,034. 871
Према томе извоз сувих шљива увећанао се годишње за. 85:80) процената. Цена овог пропавода на против знатно је пала
У години 1884. износила је просечна цена једног с Оира бувих шљива 94:25 динара, а у 1887. години само 23'00 динара. Разлика износи 22 85 ал
Од хране извози се највише пшенице, за тим кукуруза, ражи и воби. Количине извоза у лојединим годинама врло бу промен. љиве, и извоз у опште иде на мање.
Од 1884. до 1887. године пзвежено је свера килограма, за, динара. пшенице · · 102,784,568 13,620.871 ражи + + + + - + 8,769.281 927.284. јечма + + + . « . 6,061.320 618.789 зоби +: · с 13,806.848 Па 927
кукурува + + + • 58, 040. 919 ,270.596
Хране у опште · 154,96 2.921 18,810.297 Просечно пзвежено је годишње
за. динара 5,405.218
килограма,
ппенше · • · 25,696.145
ражи 2.192.818 (081. 806 јечма, 1,515808. 154.685 У ата а 8,576.711 848.288 кукуруза + + + + + + 5,776.229 567.684 Хране у опште · 38,740.730 4,102.575
Од овог просечног извоза хране био је знатно већи само у години 1884. У пдуће две године 1885. п 1586. изпоз је бџо много слабија.
У ред производа, који се у зналнијим количинама, извозе, долазе сирове коже: овчије, козије, Јасњеће пи јареће.
Од ових кожа пзвежено је ва. динара,
у тодиви килограма
1584. · · 1,276.564. 3573150 1585 · · 1,510.272 8,950.885 1886 - · - . · .1,685.900 5,882.357 1587 + + + + + • 1,522.800 3,526.188 Свега · · · · · · 6.001.036 14,932.483 Просечно · 1,500.409 3,733.121
Као што се види из овог упоредног прегледа, у извозу кожа није тако колебање, као што се оно опажа код других пзвозних предмета. Из тога се може закључити, да за. пзвоз кожа имамо одређених и сталних потрошача.
Приличан је и извоз кудеље у влакну, а у знатним количинама павозе се ужарске пвраде. Ови предмети извозе се највпше у Турску пу Бугарску.
Од овог пропзвода пзвежено је килограма.
у родини за динара
1884 · . • · 1,010.022 1,675.( ЈЕ 1885 + 2 + + - 1,888455 1,987.9 1886 · · · • 991.400 1,809. 740 1887 + + 11.300 995.528 Свега · 4,046.177 5,955.259 Просечно 1,011.544 1,491.315
Пзоз овог предмета знатно је опао. У 1887. години био је иввоз ва 29:57 процената мањи од извоза у години 1884.
Извоз масти п масла у ове постепено је растао. Од овог жено је
четири године пропзвода изве-