Државопис Србије св. 20

са, првим, другим, трећим и четвртим разредом, и на вишу са петим, шестим и седмим разредом.

Као наставни предмети одређени су: наука хришћанска, српски и старословенски језик с литературом, латински, Француски и немачки језик, географија и космографија, историја општа и српска, природне науке, математичке науке, краснопис и цртање, гимнастика и војно вежбање, певање, музика и стенографија.

Нарочитом законском одредбом стављено је наставницима у дужност, да на време сврше своје предмете, држећи се при томе у свему прописаног наставног плана ни наставног програма. Они наставници, који рукују школским и научним средствима, одговорни су за иста директору и вишој власти.

Пошто ученици најстаријега разреда полажу на крају године испит зрелости, они за то неће полагати годишњи испит. Ресултаф годишњих бележака њима ће вредити као општи ресултат. (Види Зборник зак. и уредаба 36. стр. 286—9289.)

Законом од 31. Марта 1881. године установљена, је још једна учитељска школа и то у Мишу, са том напоменом, да се у истој школи, а по решењу министарског савета, може установити и нарочито одељење за мање опремне ученике. Наставни план и све друго што би за управу тога одељења, било потребно, да пропшше министар просвете и црквених послова. (Види Зборник зак. и уредаба 36. стр. 533.). |

Отварањем таквога одељења ишло се на то, да се што пре опреми већи број наставника, који су били потребни за школе у новим крајевима. Ово одељење међу тим није отварано.

Законом од 31. Марта 1881. год. измењене су неке одредбе Закона о учитељској школи, и то: да се у школу примају ученици, који су с добрим успехом свршили најмање три

ДРЖАВОНИС СРБИЈЕ ХХ

IX

разреда гимнасије или реалке а доброг cy.BJaдања. Да се у школи предају ови предмети: наука хришћанска, српски и старословенски језик с литературом, земљопис, историја, српска и општа, психологија и основи логике, педагогика, природне науке, рачун, практична, геометрија, хигијена, пољска привреда, цртање с краснописом, певање и црквено правило, гимнастика и немачки језик.

Код чл. 31. додато је: да ученици најстаријег разреда пеће полагати годишњи исuur, и да ће њима вредити ресултат годишњих бележака хао општи ресултат. (Види Зборник закона и уредаба 36. стр. 535—538.).

Од великог је значаја Закон о учитељским платама од 31. Марта 1881. год. којим је регулисан положај наставника основних школа и осигурана им правилна награда за њихов рад. Плата сталних учитеља почиње са 800 динара и увећава се повишицама, којих има шест. Од ових повшшица прве три имају по 250, а друге три по 300 динара. За превођење наставника из старе плате на нову, одређен је нарочити модус, како с обзиром на дотле проведене године у учитељској служби, тако и у погледу оцене успеха у наставничком раду. Наставник основне школе, коме четири године узастопце белешке о успеху изнесу у општем ресултату 4, може већ после двадесет година, ако за то време службу није прекидао, имати највећу учитељску плату од 2450 динара. За тридесет година задобија, ову плату и онај наставник, коме општи ресултат бележака кроз пет година изнссе најмање 3'/,. (Види Зборник закона и уредаба 36. стр. 539—543.)

У тесној вези с овим законом налази се Закон о надзиравању школа од 12. Марта 1881. год. Као најважније одредбе овога, закона помињемо: да се надзор врши редовно на крају сваке школске године. У основним школама вршиће тај надзор лица из просветне

6