Државопис Србије св. 20

XVI

У правничком Факултету био је највећи проценат слабих учепика.

Године 1885. били су сви ученици Велике школе Срби и православне вере. Туђе пародности и вере није био ни један ученик.

У следећем прегледу ученицима, по занимању њихових родитеља.

имамо податке о

mm Број ученика — Nombre des étudiants у PAKRYATETY | faculté de 5 | који су били од родитеља 2.3 = 2. 5 5 £ | ош = a 8 si qui avaient les parents 89 ЕД | 875 но: 3 © ша | a И о 5 м о з > с чи а о a а > D ос Es i _______________L = ______________- | свештеника — pretres 4 2 14 20 UHHOBHHKA — employés + + + • 27 8 32 68 HACTABHUKA — maitres 8 2 3 13 трговца, — negociants + • • • 15 6 93 44 занатлије — artisans • • + + • 13 2 14 29 земљорадника — agriculteurs 12 1 15 28 другог занимања — autres pro[essiong • • • .......”. 9 _ 1 3 _____________Свега-Тоћа! · ·| 81 7 21 79 T° 81 21 103 | 205 a ons = Pour vent cent свештеника — prêtres #95 9:52 13:59} 9:76 чиновника — employés + 33-33 | 38-10 | 52-04] 3317 наставника — maitres 9:88 9:52 2:91 6:34. трговца — negociants «+ 18-52 | 28-58 | 22-331 21-46 занатлије — artisans - 16-05 952 | 13:59 14:15 земљорадника — agriculteurs 1481 4:76 | 1957] 13:66 другог занимања — ашгезв ртоfessions + + + : 2-47 — 0971 1-46 Ceera-Total 100-006 | 100-00 100-00 100-00 Из ових процената види се, да на Ве-

ликој школи има, највише чиновничких синова, и то у сва три Факултета. За тим долазе са, највећим процентом синови трговаца, занатлија и земљорадника.

Од свакога сталежа на по се износио је проценат ученика, и то

У Ф А куд тик то

О4 РОДИТЕЉА ФИЛОСОФ. ТЕХНИЧКОМ | ПРАВНИЧКОМ свештеника + + + +. 90:00 10:00 70:00 чиновника + + + + + + 39-71 11:76 48:53 наставника, 61:54 15:38 93:08 трговца os. + + + •. • 34:09 13°64 52:27 занатлије + + + + 41:83 6:90 48:27 земљорадника • + + : 42:56 3757 53:57 другог занимања • 66-67 — 33°33 У опште :+ + + • + + + - 39-51 10-25 50-24

У правничком Факултету има дакле ra више свештеничких п земљорадничких синов а најмање их је из реда наставничког.

У философском Факултету било је пајвише ученика из наставпичког, а најмање из CBCштеничког сталежа.

у техничком факултету било је пајвише ученика из наставничког, а најмање из занатлпјеког сталожа. |

Занимљиви су подаци рости ученика Велике школе.

Такво износио је проценат ученика

о годинама ста-

У Ф A K Y A T Е ТУ У АОБИ ФилосоФ. ТЕХНИЧКОМ ПРАВНИЧКОМ У ОПШТЕ

* a . до 18, године. 3:70 — . 680 4-28 ox 18—19.roume 15°52 33°33 9-71 15:61 « 19—20. « 17:28 98:57 15:53 1256 « 20—91. « 20:99 2382 16:50 19:03 « 21—22% « 18-52 — 16:50 15.61 « 22%—83. « 14:83 176 17-48 15:12 « 23—%4. « 2-47 9-52 10-68 732 « 24—25 « 3:70 — 3:89 3:41

— — 291 1:46

старијих

Према. томе има на Великој школи највише | ученика у доби између 20. и 91. године. Извесну поступност, у погледу година, ста“ рости ученичке, налазимо само у прави“ | чком Факултету. У том Факултету увећавао се број ученика све до 23. године закључно, а за тим је нагло опадао. Код друга два Фа“ | култета видимо у томе јако колебање. Занимљиво је посматрати ученике појединих година — разреда — по доби њиховој. Проценат ученика. износио је у

ДОБИ IL TI. IL, Te и, Г. IV. IF

до 18 roAMHa 11°49 — — —

од 18—19 « 33-33 9-37 _ _

« 19—20 « 2414 31:25 94% —

« 90—21 « 11-49 31-25 30-19 910

« 21—22 « 10:35 6:26 29-64 27-27

« 22—93 « 5:75 9-37 22-64 33:33

« 33—%% € 9:30 9:37 11:32 19:12

| e 25 « _ 313 5-77 19-19 crapujux • • • 1'15 — — 6-06

| Из ових процената видимо, да. је само у | првој и четвртој години било ученика, који су били старији преко 95 година.