Државопис Србије св. 20

зреду готово је исто толико понављајућих ученица колико и у разреду првом.

На сто ново уписаних или прешавших из млађих разреда у старије разреде, долазило је понављајућих

У ГИМНАСИЈАМА УЧЕНИКА _ УЧЕНИЦА ЂАКА

вишим · · 19:1 145 18:8 нижим • • · 19:4 &'1 11'8 у опште · · · 16'8 7-1 15:8

Овај проценат понављајућих ученика, одиста је велики. Код ученица на против размера, је много повољнија.

О узроцима, због којих су ђаци школу напуштали, имамо ове податке.

У течају школске године напустило је гимнасије

ЗБОГ ВИШЕ НИЖЕ У ОПШТЕ Ђ А K A болести · · · · 9 15 24. омрти + + + + + 2? 9 11 искључења · • • 51 67 118 разних узрока · 189 197 886 Свега · · · · · 201 288 489

Према, томе вило је у течају

од сто уписаних ђака, осташколске године гимнасије

ЗБОГ ВИШЕ НИЖЕ У ОПШТЕ болести · · · · 0:74 0:58 0:63 смрти · · · · 0:16 0:35 0-29 искључења + + #21 2:59 3:10 разних узрока, · 11:47 7:60 8·84. Свега · · · · 1658 11:12 12:86

У нижим гимнасијама морталитет је два пута већи него у вишим гимнасијама. Проценат разболевања на против много је мањи у нижим гимнасијама.

Искључених ученика има два пута више у вишим гимнасијама, а и оних ученика, који су школу из разних узрока оставили, ту је много више него у нижим гимнасијама.

XXVII

Морталитет уптеника у самој ствари није велики.') Односна размера између овог морталитета и морталитета мушких становника, у тој доби била је као 100: 255.

Како су, по узроцима напуштања, школе, били распоређени оваки ђаци ученици и ученице у појединим разредима, то ов види из следећег прегледа.

Број ђака, који су оставили гимнасије у "| течају године Nombre d'ćlčves qui ont abandonnć les gymmnases | РАЗРЕД|_ au courant di de l’ annéè | 360r — à cause de > CLASSE ~ TT BB Moo HOR.bYy~ разних 4 à 9:85 | смрти enr узрока 55 5"8 mort | exclusion | “tres 7 & о 6 motifs Ф . | = I • · 8 3 46 135 192 Ie... 4 9 23 58 82 III .. 6 3 26 60 95 IV · 2 2 14 31 49 | Vos...) 3 1 8 43 55 VI • 1 — 1 7 9 VII • • — — ~ 7 7 Csera-Total.| 24 | 11 118 331 489 Проценат — Pour cent mt | | I . о Ф Ф• + 56 0-59 0°22 3°38 9-94 14:13 По. • • • •| 0:47 0:94 2:75, 6:31 9:76 III • • | 0:83 0:42 3:61 8:32 13:18 ТУ + + | 040 0:40 2:82 6-24 9-86 М... ..| 144 048 3:85 20:67 26:44 VI • . • „| 093 – 0:93 6:55 8:41 УП · · · ·| —. — — 10:00 10:00 Свега-Тоја!. | 0:63 0:29 | 3:10 8:84 12:86

Разболевање било је дакле највеће у петом разреду, а најмање у четвртом. Морталитет пак био је највећи опет у петом разреду, а најмањи у првом.

Занимљива, је појава, да је у нижим разредима проценат искључених готово подједнак. У проценту разних узрока налазимо на против јако колебање.

1) За доказ наводимо следеће. У гимнасијама било је највише ученика у доби од 118 до 178 године закључно, и то од укупнога броја 91:37 процената. По попису становништва од 91. Децембра. 1890. године, било је у Србији 146.277 мушких становника у доби од 112 до 179 године, а у истој години умрло их је у тој доби 1.081, дакле 0:74 процената.

+ r*